Mi smo pričali sa Milošem, momkom velikog srca koji se posvetio volonterskom i humanitarnom radu. Pitali smo ga šta je država učinila u znak zahvalnoszi i kao podsticaj za još ovakvih dela.
Osim Fejsbuk kampanje za tvoja velika dela kao pojedinca da li ti je neko ponudio još neki vid promocije?
- Nažalost, niko se nije ponudio od malo moćnijih ljudi da mojim idejama izađe u susret raširenih ruku. Sam se borim uz pomoć medija kojima će moje ideje biti zanimljive, ali se plašim da će sve ostati samo na tome, jer verujem da se to kosi sa državnim interesima i sa još raznim drugim o kojima ne bih da govorim javno. Teško mi je izuzetno, iziskuje mnogo mentalne snage širiti priču zdravog razuma, a ne nailaziti na razumevanje. Ne želim da se u ovo meša politika, ne pripadam nikome od njih niti me neko "gura" u celoj priči osim porodice, mojih najbližih i samoga Boga.
Pomažeš stare, bolesne i nemoćne ljude, kako ti oni odaju zahvalnost?
- Da, pomažem stare i bolesne, odaju mi zahvalost lepom rečju i iskrenim osmehom. Nekada nisu u stanju da se nasmeju, ali verute da ne radim to zbog nečije zahvalnosti već zbog svog vaspitanja i želje da nekoga učinim srećnim.
Da li ti je iko od tih ljudi ponudio neku novčanu ili bilo kakvu drugu naknadu?
- Nudili su mi čast pojedini, ali nisam prihvatao kao što i neću. LJudima je neprijatno da im pomaže neznanac besplatno, jer su već svi naučili da se u ovoj državi nečija pažnja čašćava. Imam svoja načela i principe od kojih ne odstupam.
Zašto si se odlučio da pomažeš ljudima bez nadoknade?
- Odluka je pala onog trenutka kada sam shvatio koliko ja mogu nekome da pomognem, jer imam vremema, a nemam posao. Mogao sam da sedim kući i uživam u svemu što volim ali nisam, ne mogu vam tačno opisati tu energiju koja me vodi, ali je osećaj blagostanja i ljubavi najbitniji od svega. Jasno mi je da mnogi ne dobijaju adekvatnu novčanu pomoć da bi se osebi brinuli, pogotovo ne u takvo stanju.
Šta misliš da je potrebno promeniti u sistemu kućne nege i kako bi po tvom mišljenju to trebalo regulisati? - Uopšte u zdravstvu fali radne snage, imam utisak da što se toga tiče mnogo škripi. Recimo da postoje odeljenja od po pedeset i više pacijenata sa samo dve medicinske sestre u smeni. To je osnovni problem, mislim da je ista situacija i u kućnoj nezi. Da nije tako ja ne bih imao svrhe ni posla. Tuđa nega i pomoć su sramota za državu, ne postoji druga reč. Radi se o tome da ljudi koji zavise od te novčane pomoći čekaju jako dugo na nju, toliko dugo da su realne šanse da to ne dočekaju, da vam dočaram: najveći srećnici je dobiju za 6 ili 7 meseci. Pa, eto, i tu vidim potrebu za promenom. Naravno, mito je danas prisutno svuda u društvu, pa ni zdravstvo nije izuzetak. Plate doktora jesu ponižavajuće male i skidam kapu i pozdravljam sve poštene vredne i časne doktore, ali pojedini su rupe bez dna, njima bi se trebalo stati na put.
Koliko je ljudi iz medicinske struke (lekara, sestara, tehničara) napustilo Užice i otišlo u inostranstvo?
- Nemamo taj problem samo u Užicu, već u celoj Srbiji i regionu. Naravno da ih znam dosta koji su otišli, i one koje upravo sada uče jezike i polako pakuju kofere. Mnogi od njih su u radnom odnosu, ali nemaju perspektive da ostanu na istom. Ne radi se samo o mladim ljudima već i o onim u poznijim godinama.Imate primere da doktori uče jezik i odlaze da rade u inostransvo kao medicinski tehničari. Mislim da odlazi dosta kvalitetnih ljudi. Državu to očigledno ne zanima, pa sam zbog toga istog mišljenja poput onih koji su odustali i rešili da dižu sidra.
Koji je po tvom mišljenju glavni problem srpskog zdravstva, od koga treba početi rešavanje svih ostalih problema?
- Svi su se na neki način izborili za veće plate dok je u zdravstvu već godinama sve isto. Imate armiju nezadovoljnih ljudi koji svaki dan spašavaju tuđe živote, a svi se nadaju najboljem kada zavise od njih. Prvo osetno povećati plate, primiti "svežu krv" i snagu u ispomoć. Korumpiranima i onima što traže mito oduzeti diplome. Znam da je sve ovo nemoguće...
Pod idejom “Spas”, možeš li opisati koncept toga, ukartko? - Koncept ideje Spas je takav da država zaštiti svoj bolestan narod tako što će finansirati lečenja i skupe operacije ovde ili inostranstvu. Svedoci smo da se često životi gase zbog slabog odziva na humanitarne akcije. Pitajte najbliže tih nesrećnika kako se osećaju. Smatram da je jedan život vredniji od novog autoputa, a kada je reč o stotinama onda je svaka reč suvišna. Da li je moja ideja realno sprovodljiva, ne znam ali bih voleo da jeste. Dok ovo pričam, molim Boga da nikada ne zavisim od tuđe SMS poruke, kao ni svi vi! Izvor: Pravda - Marija Dušanić
