Činjenica je da dijalog svakim danom biva sve komplikovaniji i teži, čemu u prilog govori i to da poslednje dve runde nisu rezultirale nikakvim dogovorom. Zapelo je upravo kod najtežeg pitanja - imovine Srbije na Kosovu. Ovo je lista tehničkih zahteva koji proizilaze iz Poglavlja 35, a koje se Srbija obavezala da ispuni. Većina do danas nije ispunjena, a mnogi ostaju velika kost u grlu Srbije.

Predviđeno je da Srbija doprinese nastavku izrade Statuta za ZSO, i u skladu sa zakonima Kosova, kao i da obezbedi transparentnost finansiranja ZSO. Najveći deo Briselskog sporazuma upravo se odnosi na ZSO, međutim Priština skoro da ništa nije uradila kada je u pitanju njeno formiranje. Srbija je formirala i upravljački tim koji bi se bavio ovim problemom, ali su svi rokovi odavno probijeni, čemu je u velikoj meri doprinela i kosovska opozicija, koja je mesecima blokirala kosovski parlament bacanjem suzavaca.

Srbija se angažuje u normalizaciji odnosa između Operatora prenosnog sistema Kosova (KOSTT) i srpskog preduzeća za prenos električne energije (Elektromreža Srbije, EMS), uključujući i potpisivanje sporazuma o interkonekciji, kao i podržavanjem članstva KOSTT-a u evropskim organizacijama.

Tehnička merila podrazumevaju i da će Srbija osnovati preduzeće za snabdevanje električnom energijom (ElektroSever) na Kosovu, i ispunjava uslove u skladu sa kosovskim propisima za preduzeća kojima treba dati licencu za snabdevanje. Takođe, na Srbiji je rešavanje pitanja uprave elektrane "Gazivode/Ujmani", koje je imenovala.

Ni u oblasti energetike većih pomaka nema, i velika je bojazan šta će se dogoditi kada na red dođu "Gazivode". Sa njim će, kao što se dešavalo prethodnih dana sa "Trepčom", ponovo biti pokrenuto pitanje imovine, jedne od najspornijih stvari za srpsku stranu.

Predviđeno je da Srbija osnuje preduzeće za telekomunikacije kao zavisno društvo preduzeća "Telekom Srbija" i da ispuni uslove da ono dobije licencu za fiksnu telefoniju.

Prema ovom dokumentu, Srbija za Kosovo obezbeđuje trocifren pozivni broj i daje saglasnost u evropskim organizacijama da ga Kosovo dobije, a srpsko preduzeće dobija privremeno ovlašćenje za postojeće poslove mobilnih operatora na Kosovu. Upravo su telekomunikacije oblast koja je u poslednje vreme dovela do ozbiljnog zastoja u pregovorima dve strane, i još je bez rešenja. I u ovom slučaju, problem je imovina, za koju prištinska strana tvrdi da je njena, a srpska tvrdi da neće odustati od svoga.

Srbija bi trebalo da prestane da finansira i podržava srpske strukture (privremena opštinska veća, zaposlene u opštinama), kako bi se uspostavile i konsolidovale opštinske uprave u skladu sa zakonom Kosova. Takođe, trebalo bi da podstiče opštinske vlasti sa severa Kosova da poštuju kosovsko zakonodavstvo.

Srbija se dobrim delom povukla iz ovih procesa, tako da su na parlamentarnim izborima na Kosovu srpska stranke izašle po tamošnjim pravilima.

U tehničkim merilima piše i da bi, po potrebi, trebalo dostavljati tromesečni izveštaj nadležnim kosovskim vlastima o isplatama penzija bivšim pripadnicima srpske policije, koji su sada u sastavu policije Kosova.

U ovoj oblasti, Srbija treba da se angažuje u postizanju sporazuma o sudskom i administrativnom osoblju i prostorijama za rad. Takođe, trebalo bi da potvrdi prestanak službe za sve zaposlene u pravosuđu koji treba da budu integrisani, a predviđenio je i da donese posebne propise u pogledu srpskih sudskih institucija na Kosovu kako je predviđeno srpskim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ove stvari se, manje-više rade onako kako je dogovarano.

Trebalo bi usvojiti propise o prestanku isplate plata i obezbeđivanja finansijskih sredstava za civilnu zaštitu (CZ) na Kosovu. Do sada, Beograd je predao spisak od 751 člana CZ koji treba da se integrišu u kosovske institucije, a Priština ponudila ukupno 483 radna mesta, s tim što su samo oni koji imaju važeću kosovsku ličnu kartu ili dokaz da su podneli prijavu za dobijanje tzv. kosovske lične karte mogli da konkurišu. Ovaj posao je manje-više urađen ili je u toku.

Predviđeno je poštovanje odredbe o razmeni zvaničnih poseta, a obezbeđuje se sva neophodna administrativna podrška (poput plaćanja zakupa zvaničnih prostorija) srpskom oficiru za vezu u Prištini. Takođe, Srbija bi trebalo da se saglasi sa vizuelnim izgledom zvanične prepiske koji, doduše, još nisu utvrđeni (pečati, simboli i zaglavlja). Oficiri za vezu i jedne i druge strane postoje i rade kao što to predviđaju propisi.

Obustavlja se izdavanje dokumentacije ili overavanje pečatima na kojima se nalaze geografski nazivi koji nisu usaglašeni pre tri godine. Srbija bi trebalo da poboljšava kontrolu alternativnih i zaobilaznih puteva ili ih zatvara kako bi se obezbedilo isključivo korišćenje zvaničnih administrativnih prelaza za robu ili osobe koje ulaze na ili izlaze sa Kosova.

Saglasnost oko carine obe strane su postigle prošle godine, ali ni danas stvari ne funkcionišu kako treba, pa se dešavaju problemi na administrativnim prelazima. Prelazak administrativnog prelaza može da rezultira i hapšenjima, što se događalo i državljanima Srbije, ali i direktoru policije za sever Kosova Nehatu Tačiju, koji je uhapšen pošto je pre dvadesetak dana ušao u Srbiju.

Srbija dozvoljava ulazak državljana trećih zemalja sa Kosova u Srbiju, i sprovodi sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova za stanovnike Kosova. Takođe, obavezuje se da poštuje da preko mosta u Mitrovici saobraćaj i kretanje funkcionišu normalno.

Radovi na uklanjanju Parka mira na ovom mostu počeli su u avgustu ove godine, a od januara 2017. trebalo bi da se stvore uslovi za slobodno kretanje između južnog (albanskog) i severnog (srpskog) dela grada. Međutim, predstavnici Severne Mitrovice tvrde da most neće biti otvoren za saobraćaj do kraja ove godine.

Tehnička merila predviđaju da Srbija omogućava učešće Kosova u regionalnim inicijativama. Međutim, i ovo je vrlo često bila tačka sporenja dve strane.

Svi se sećaju prošlogodišnjeg pokušaja prijema Kosova u UNESKO, koje se na kraju nije ni dogodilo, jer nije bilo dvotrećinske većine koja bi podržala ovaj predlog. Srbija je vodila ogromnu diplomatsku ofanzivu da sačuva svoje kulturne spomenike.

Beograd i Priština su se dogovorili da zamole Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti i jedne i druge strane, kako bi mogle da se koriste ili za nastavak obrazovanja ili za zapošljavanje u javnom sektoru.

Sporazum o diplomama bi trebalo da se odnosi na sve akreditovane visokoškolske ustanove obe strane, koje će razmeniti spisak akreditovanih visokoškolskih ustanova. Iako se učinilo da će bar ovo pitanje biti brzo i lako rešeno, to se nije dogodilo, o čemu svedoči i prošlonedeljni neuspeli sastanak dve strane.

Srbija javno podržava sudske postupke koje vodi EULEKS, uključujući i Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo.

Izvor: Blic