Zukorlićev univerzitet podneo je ukupno 18 žalbi, od kojih je 16 odbijeno jednoglasno na sednici Saveta.
Žalba za studije engleskog jezika, 17. po redu, nije više aktuelna, jer je u međuvremenu to postao jedini program ovog univerziteta za koji je Komisija za akreditaciju dala zeleno svetlo. Poslednja žalba odnosila se na akreditaciju doktorskih studija informatike, ali pošto je utvrđeno da žalbeni dokument ne postoji, odlučivanje je odloženo za sledeću sednicu.
Najvažniji argument zbog koga Zukorlićevi fakulteti nisu, ni u drugostepenom postupku, dobili akreditaciju jeste - loš nastavni kadar.
Od članova Saveta moglo se čuti da je veliki problem to što je Univerzitet u Novom Pazaru, iako bez akreditacije, sam sebi proizveo kadrove, pa je gotovo polovina predavača upravo tu doktorirala. Oni, čulo se tumačenje, programi ne mogu da budu akreditovani na osnovu njihove profesure, zato što doktorat mora da bude stečen na akreditovanom studijskom programu, što Zukorlićev nije do današnjeg dana.
Drugi ključni problem za odbijanje je to što ogroman broj profesora čine stranci, iz Crne Gore i BiH. Oni mogu da dobiju radnu dozvolu i privremeni boravak na maksimum jednu plus jednu godinu, a akreditacija traži da fakultet ima stalno zaposlene profesore na pet godina.
Od žalbi Univerziteta u Novom Pazaru, 13 ih je odbijeno iz drugog ciklusa akreditacije, a tri iz prvog. Naime, zahtev za akreditaciju podnosi se Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, a na njihove negativne odluke fakulteti se drugostepeno žale Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Na ovaj način stiglo je i odbijeno pomenutih 13 predmeta. Preostala tri odbijena su drugostepeno, na Nacionalnom savetu, još ranije, u prvom ciklusu, ali je Zukorlićev univerzitet podneo tužbu Upravnom sudu i dobio spor zbog proceduralnih grešaka u odluci koju je Nacionalni savet doneo. Sud je vratio na ponovno odlučivanje, ali je ovo telo opet isto, jednoglasno, glasalo.
Kako bi se rešio bar deo problema, prof. dr Dejan Popović, predsednik Saveta, predložio je da se pokrene inicijativa za izmenu člana 29 Zakona o strancima. To bi značilo da strani državljani angažovani kao predavači na Univerzitetu mogu da dobiju dozvolu za rad i privremeni boravak u trajanju od pet godina, koliko je potrebno da se i oni uračunaju u stalno zaposlene, kada se izdaje akreditacija. Izvor: Večernje Novosti
