Silvija Misoti: Filipe, molim vas, recite nam ukratko nešto o sebi i zašto ste odlučili da dođete da se borite u ratu u Donbasu.
Filip: Ja sam bio u redovima vojske DNR 10 meseci, počev od maja 2014. godine. I tada a i sada, drugi Sribi su došli da se bore. Ja sam neko vreme služio kao oficir u srpskoj vojsci, i do trenutka kada sam došao u Donbas, već sam imao ratno iskustvo. Borio sam se protiv albanskih terorista na Kosovu i Metohiji. Tako da sam bio profesionalno spreman za borbu u Donbasu.
Zašto sam došao u Donbas da se borim na strani DNR? Smatram da je ovo pitanje nepotrebno za Srbina. Ruski dobrovoljci su se borili u srpskoj vojsci (u srpsko-turskim i crnogorsko-osmanskim ratovima 1876.), a zatim i u vojsci bosanskih Srba tokom građanskog rata u Jugoslaviji. Srbi, s druge strane, su se borili u redovima ruske vojske u rusko-japanskom ratu (1904-1905). Srbi i Rusi su dva tela sa jednom dušom. Došli smo da pomognemo kao što su Rusi došli da pomognu nama.
Takođe smatram da je neophodno naglasiti da je ova zemlja na kome se odvija borba, i ruska i srpska zemlja. U 18. veku su Srbi migrirali u Rusku imperiju i Novorusiju posebno. Postojala su dva srpska naselja ovde, Novosrbija i Slavenosrbija (sada Slavjansk). Tada tamo nije bilo Ukrajine, samo Novorusija i Malorusija.
SM: Koje stranke ili pokreti u Sribiji su organizovali slanje srpskih dobrovoljaca?
F: Niko u Srbiji se ne bavi organizovanjem slanja dobrovoljaca u ovaj rat. Srbiju blisko kontroliše Veliki brat i tako se svi političari plaše da igraju bilo kakvu ulogu u sudbini dobrovoljaca. Svi smo u Donbas došli na sopstveni rizik.
Ja sam lično bio inspirisan moralnim primerom Vojislava Šešelja, političara koji je do nedavno proveo 12 godina pod istragom u Hau pre nego što je oslobođen. Smatram sebe pristalicom Šešeljeve Srpske radikalne stranke, ali nisam član. Mislim da mnogi srpski dobrovoljci dele iste poglede i simpatije. Nije slučajno da to da je bilo mnogo četnika među srpskim dobrovoljcima u Krimu i Donbasu.
SM: Koliko Srba učestvuje u ratu u Donbasu?
F: Prema informacijama koja ja imam, do 200 Srba se borilo u različitim periodima u vojskama obe Donbas republike. Mogu sa sigurnošću reći da su se Srbi dokazali u borbi protiv fašista i zapadnih plaćenika. Nažalost, ne bez gubitka. U nedelju 16. oktobra, održana je sahrana srpskog dobrovoljca Vladimira Stanimirovića. Ubijen je zajedno sa njegovim komandantom, dobrovoljcem iz Rusije u žestokoj borbi u blizini Kominternova. Nisam poznavao Vladimira, ali moji prijatelji kažu da je bio divan čovek. Ostavio je ženu i malo dete kod kuće. Kao što je srpska štampa napisala, on nije rekao svojoj porodici da ide da se bori u Donbas. Siguran sam da će Srbi i Rusi dostojno osvetiti njegovu smrt!
SM: Šta ti i tvoje srpske kolege istomišljenici vidite kao razlog za rat u Donbasu?
F: Kada su fašisti preuzeli vlast u Ukrajini i počeli zabranu ruskog jezika i nametanje Bandera kulta, Rusi Donbasa su ustali. Za njih je ovo pitanje opstanka njihovih ljudi. Licemerni Zapad, koji brine o građanskim pravima samo rečima, tvrdoglavo ne želi da vidi da ukrajinska vlada sprovodi politiku genocida protiv ruske populacije. Oni zabranjuju ruski jezik, a cela populacija Donbasa i Novorusije govori ruski. Oni nameću kult lažnih heroja kao što su Bandera i Šuhevič koji su bili Hitlerovi plaćenici, ali je ruska sovjetska armija razbila Benderine jedinice u paramparčad.
Moderni ukrajinski fašisti će takođe biti razbijeni – siguran sam u to. Ako ukrajinski fašisti ne dođu do istine, onda će istina doći do njih. A istina znači odmazda za njihova dela. Nažalost, tada će biti kasno da se bilo šta ispravi.
SM: Šta znate o žrtvama ukrajinske strane i gubicima među civilnim stanovništvom Donbasa? Zvanični podaci UN-a (od juna 2016. godine) govore o 9.300 ubijenih među vojnicima i civilima, ali Kijev ukazujje na 2.870 među vojnicima (od 1. marta 2016.). Ipak, nezavisni izvori kažu da su Ukrajinci izgubili više od 30.000 vojnikaiz svih bezbednosnih struktura. Po vašem mišljenju, koliko su tačni ovi podaci?
F: Teško je odgovoriti na ovo pitanje, jer nisam proučavao statistiku gubitaka među Ukrajincima i civilnim stanovništvom. Ali moje lično mišljenje je da su stvarni gubici 10 puta veći od zvanične statistike, kako za ukrajinsku vojsku tako i za civilno stanovništvo. Mislim da je stvarna brojka bliža 30.000 ubijenih od UAF i drugih bezbednosnih agencija. Međutim, moguće je da je i ova brojka suviše niska.
Moji ruski drugovi po oružju su mi rekli da je između početka maja 2014. godine i početka ozbiljnih borbi, jezero u blizini gradića Svjatogorsk bilo prepuno leševa ukrajinskih vojnika. Plus veliki broj nezakopanih tela ukrajinskih vojnika postavljenih duž puta – video sam to svojim očima na leto 2014. godine.
Ali ove gubitke nećete naći u zvaničnim ukrajinskim statistikama, jer se vlada plaši da narodu kaže istinu. U suprtonom, ispalo bi da Porošenko i ukrajinski fašisti vode rat ne samo protiv Donbasa, nego i protiv sopstvenog naroda.
SM: Kako ocenjujete vaše protivnike – ukrajinsku vojsku i zapadne plaćenike? Kakav je njihov profesionalni nivo i nivo motivacije?
F: Ukrajinski vojnici nemaju želju da se bore. Samo fašisti iz dobrovoljnih bataljona osećaju potrebu da se bore. Ali kada je ukrajinska artiljerija zarobljena, počeli su da daju izgovore kako nisu znali na šta pucaju. Oni namerno lažu. Ja se lično nisam suočio ni sa jednim stranim vojnikom, ali mislim da su oni u velikoj meri prisutni kao vojni savetnici. Amerikanci previše vrednuju njihove živote da bi ih rizikovali u ovom ratu koji i ne razumeju.
(Treba napomenuti da se Filip borio u Donbasu od maja 2014. godine do početka 2015. godine. U 2015. godini, prema rečima izvora iz vojnih krugova DNR i LNR, profesionalni nivo ukrajinskih vojnika se ozbiljno povećao. Ovi izvori su takođe izjavili da se prilično redovno susreću u borbi sa stranim plaćenicima, najčešće Poljacima. NJihov profesionalni nivo obuke je ocenjen kao veoma visok.)
SM: Šta možete reći o učešću Rusije u pružanju humanitarne pomoći Donbasu?
F: Da nije Rusije, gubici među civilnim stanovništvom Donbasa bi se brojali ne desetinama, nego stotinama i hiljadama života, a možda čak i milionima. Rusija je otvorila svoje granice za izbeglice iz Donbasa i Ukrajine, što je omogućilo da se smanji broj žrtava. Veliki deo humanitarne pomoći je donešen iz Rusije, pre svega hrane i lekova. Znam da je i pre prvog “belog Kamaza“ (automobili Ministarstva za vanredne situacije koji donose humanitarne stvari), humanitarni teret prikupljan i poslat po dobrovoljcima iz Rusije, društvenim organizacijama (na primer, borbeni veterani, dobrotvorne organizacije, itd.), Kozacima i političkim partijama. Znam ljude koji su se prepustili tome i bukvalno sačuvali brojne živote.
Ruska pomoć je bila naročito spasonosna 2014. godine, kada su DNR i LNR taman stale na svoje noge. Nažalost, nije se svima moglo pomoći. LJudi ne vole da pričaju o tome, ali mnogi ljudi, verovatno hiljade, u Donbasu je umrlo od gladi i bolesti. To je cena ukrajninske politike – stvarni genocid protiv naroda Donbasa.
SM: Pošto govorimo o ukrajnskoj politici onda, po vašem mišljenju, šta bi se desilo sa stanovništvom Donbasa ako Ukrajina ponovo uspostavi kontrolu?
F: Mislim da je taj scenario fantazija. Siguran sam da Ukrajina nikada neće preuzeti republike Donbasa. Republike su dobro pripremljene za susret sa agresorom i imaju sa čime i da ga dočekaju. A Rusija je previše ozbiljna snaga da bi dozvolila Ukrajini da sprovede genocid nad narodom Donbasa. Minsk sporazumi se sastoje od osiguranja odbrane stanovništva DNR I LNR od osvete ukrajinskih fašista. Ukrajina ih očigledno krši, ali ako pokuša da pokrene novi rat protiv Donbasa, onda je Ukrajina ta koja koja će prva propatiti.
SM: Kakve planove ima Ukrajina protiv Donbasa? Šta će Ukrajina uraditi ako se njihovi snovi realizuju i i Ukrajina preuzme Donbas?
F: Ukrajina je već pokazala kakve planove ima za Donbas. To je otprlike isto ono što je Hrvatska uradila sa Republikom Srpske Krajine. (Republika Srpske Krajine je predstavljala srpsku enklavu na teritoriji samoproglašene Hrvatske i uništena je od strane hrvatske vojske uz prećutnu podršku zapadnih zemalja. Mnogi Srbi su ubijeni, a mnogi su proterani sa zemlje koju su naseljavali vekovima).
Ukrajina vidi celokupnu populaciju Donbasa kao otvorene ili prikrivene separatiste. To znači da će deo populacije biti ubijen, a drugi deo proteran iz svoje zemlje. Mogu da kažem da ogromna većina stanovništva Donbasa sebe smatra Rusima i ne povezuju svoju sudbinu sa Ukrajinom. Čeka ih veoma tužna sudbina ako republike preuzmu Ukrajinci. Oni koji prežive i ne budu proterani iz svojih domova će biti prinudno ukrajinizovani. Evropa će zatvoriti oči i pretvarati se da ne vidi kršenje ljudskih prava protiv celog naroda.
SM: Poslednje pitanje: koji su vaši planovi? Da li računate da se vratite u Donbas i u kom svojstvu?
F: Planiram da se vratim u Donbas da završim posao. Fašistička gamad mora biti uništena. I mi ćemo ih uništiti. Ukrajina je dobila predah od Minska, ali nije iskoristila tu priliku da se spasi. Sada Ukrajina vida svoje rane i priprema novi rat protiv Donbasa. Ali to će biti poslednji rat Ukrajine. Izvor: webtribune
