Aleksandar Vučić je pred teškom odlukom - na njemu je da izabere kandidata Srpske napredne stranke za predsednika, a suočava se sa velikim faktorima političkog rizika za njega lično i za stranku koju vodi.
Niko od potencijalnih kandidata SNS za predsednika Srbije - Tomislav Nikolić, Zorana Mihajlović, Nikola Selaković - zasad nije lider u istraživanjima javnog mnenja. Istovremeno, još se ne zna ko će biti kandidat opozicije. Povrh svega, javna je tajna da mnogi u Vučićevom okruženju smatraju da je jedino Aleksandar Vučić - sigurna karta na predsedničkim izborima.
Vučić, međutim, javno ističe da se neće kandidovati za predsednika i da ga to ne zanima. Do sada, ipak, nije javno imenovao niti podržao ni jednog od potencijalnih kandidata SNS.
Paradoks
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da ovde imamo dve naizgled paradoksalne stvari. Vučić izričito tvrdi da se neće kandidovati za predsednika, a sa druge strane se stvara atmosfera kao da on već jeste kandidat i da vodi kampanju, kako su mnogi doživeli njegovu nedavnu posetu Nišu. - Čak i stranački funkcioneri SNS govore da bi on bio najbolji kandidat. Meni se čini da on do kraja nije zatvorio tu opciju i na taj način drži određenu tenziju u javnosti. Ako se ne kandiduje Vučić, jasno je da će se gro kampanje vrteti oko njega - kaže Klačar.
Vučićev rizik
Ako se zaista ne kandiduje, pred Vučićem je veliki rizik. Jer kako sada stoje stvari u istraživanjima, ostali naprednjački kandidati ni izbliza nisu sigurna opklada. - Glatku pobedu može da donese samo Vučić. U poslednje vreme je samo njegov rejting stabilan, dok svi ostali padaju. Kako bi na izborima prošli Nikolić, Mihajlovićeva ili Selaković zavisi od toga koga će opozicija da kandiduje, da li će biti jedinstvena, dobro organizovana ili rascepkana. Moguće je da će Vučić sačekati da vidi ko su protivkandidati, pa da tek onda donese konačnu odluku - zaključuje Klačar. Šta gubi, a šta dobija?
Šta bi Vučić u slučaju odlaska u Predsedništvo Srbije uopšte mogao da dobije, a šta da izgubi? Pre svega, sigurno je da bi makar formalno produžio svoju vlast za najmanje pet godina, koliko traje mandat predsednika. Boban Stojanović, saradnik na Fakultetu političkih nauka, kaže da bi sve to ličilo na period vladavine Borisa Tadića od 2008. do 2012 godine. Tadić tada, kao predsednik države, u teoriji nije imao toliku vlast i ovlašćenja kao premijer Mirko Cvetković, ali je suštinski bio najmoćnija figura u hijerarhiji Demokratske stranke i, narodski rečeno, pitao se za sve. - Siguran sam da bi u tom slučaju (da Vučić postane predsednik, prim. nov.) Selaković bio premijer, a Vučić ne bi izgubio ništa. Sa pozicije predsednika stranke kontrolisao bi i Vladu i poslanike u Skupštini. Ukoliko se opozicija dobro organizuje i bude imala kvalitetnog, zajedničkog kandidata, verujem da će se Vučić kandidovati, jer bi samo u tom slučaju obezbedio pobedu - kaže Stojanović. Moć i relanost
Nebojša Krstić, bivši savetnik predsednika Tadića i stručnjak za PR, kaže da ne veruje u Vučićevu kandidaturu za predsednika. - Prvo, više puta je kategorički odbacio tu mogućnost. Drugo, zašto bi sa premijerske pozicije, koja ima najveću snagu u odnosu na Ustavne nadležnosti, prešao na poziciju koja ima manje nadležnosti od predsednika opštine? Nije, dakle, realno! - objašnjava Krstić. Mandat aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića ističe 31. maja 2017. godine. Izbore bi trebalo da raspiše predsednik Skupštine Srbije do početka marta 2017, odnosno 90 dana pre isteka mandata Nikolića. Ko će biti kandidat naprednjaka biće poznato 25 dana pre izbora, odnosno početkom marta, kako je najavio Vučić. Izvor: Blic