Pravda

Piše: Aleksandar Dugin Svaki naš pokušaj da se izrazi drugačiji pogled na stvari - na samu Rusiji, na politiku SAD i njene saveznike u NATO-u na Siriju ili Ukrajinu - dočekala je bujica informacionih kontranapada. A ako to nije dovoljno onda Zapad zatvara račune Ruskih informacionih agencija kao što se nedavno dogodilo sa RT (Russia Today). Čak i nevina poseta patrijarha Kirila Engleskoj i njegov susret sa kraljicom koja je, uzgred, i poglavar Anglikanske crkve izazvao je buru negodovanja: "Kako to, to je Ruska Crkva a ona je solidarna sa ruskom Državom. A to je samo po sebi zločin". Tako se radi samo u pripremi rata. U takvoj situaciji nama je potrebno da sa nečim odgovorimo, i mi odgovaramo. Nama su potrebni saveznici, i mi ih konstantno tražimo - među onima koji se ne slažu sa američkom hegemonijom i jednopolarnim poretkom u svetu. Tražimo ih i sa desna i sa leva. Ali sve su ovo taktički potezi u duhu politike realizma. A napadaju nas ideologijom. Mi tom napadu suprotstavljamo istinu, reći ćete vi. No dobro, istinu. To je za patos i kontra-propagandu. Oni lažu a mi govorimo istinu. Neka bude tako. Ali apstraktniji analitičari, kažu malo trezvenije: "Zapad govori samo ono što njemu odgovara. Mi - takođe govorimo ono što odgovara nama". Ali ovde postoji jedna suštinska razlika. Zapad ne samo da prosto laže to jest, drugim rečima, insistira na svojoj tački gledišta. On laže sistematski. Zapad ima ideologiju i sve informativne ratove Zapad je zasnivao baš na njoj. Svaki redov ili još bolje oficir informacionog rata Zapada protiv Rusije zna osnovne principe tog rata, u kome on učestvuje. I ti principi nisu taktički ili strateški oni su dublji, oni su - ideološki. Mi imamo posla sa pravim ideološkim ratom. Krajnje je lakomisleno i kratkovido smatrati takav rat za situacioni ili pozicioni. Sve je mnogo dublje i ozbiljnije. Ideologija, na osnovu koje je Zapad izgradio svoje informacione strategije - to je liberalizam. Ova ideologija veruje da je zakon istorije - napredak. A napredak se ogleda u tome, da pojedinac dobija sve više i više prava i da postaje sve nezavisniji od države, religije, društva, porodice pa čak i pola. Na ravni ekonomije, napredak obezbeđuje slobodno tržište i ne mešanje države u to tržište. Istorija Zapada u epohi Nove ere i savremene Postmoderne uzima se za obrazac takvog razvoja. Odatle proizilaze fundamentalni zaključci: 1. Potrebno je ukinuti državu i stvoriti civilno društvo na globalnom nivou na čisto individualnoj, kosmopolitskoj osnovi 2. Treba otvoriti sve granice i učiniti ih prozračnim za transnacionalne monopole 3. Neophodno je potčiniti sve nezapadne zemlje toj liberalnoj logici i naterati ih da idu tim kursom 4. Sve koji se suprotstavljaju treba slomiti, pokoriti ili uništiti Sada nađite u toj šemi mesto Rusije - koja brani multipolarni svet, osoben način razvoja, nacionalni suverenitet i tradicionalne vrednosti - porodične, religijske, moralne. I vi automatski dobijate sliku neprijatelja. Biblija liberalizma Karla Popera i njegovog učenika apostola DŽordža Soroša se tako i zove "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". Ispada da je Rusija - neprijatelj otvorenog društva i prepreka na putu uspostavljanja Svetske Vlade. Zbog čega i jeste glavni neprijatelj. I onda nije važno da li smo mi demoktatični ili ne imamo li unutra otvoreno tržište ili ne. Mi smo neprijatelj po ideološkim shvatanjima. Mi stojimo na putu pobede liberalne ideologije i, stoga,  nas treba slomiti, onemogućiti, demonizovati i uništiti. Pošto mi ne žurimo da se sami od sebe raspadnemo i nestanemo sa svetske arene i naprotiv, poslednjih godina, posebno posle Krima i Sirije samo jačamo, tu na licu ideološke pozadine rata. A onda tu je i realista Tramp koji nije toliko angažovan u liberalnoj ideologiji i preti da uništi planove liberalnih fanatika. Znači potreban je rat. I uloge u njemu su planski podeljene. Nama, da bi učestvovali u ovom ne samo informacionom nego i ideološkom ratu u potpunosti nedostaje samo jedna stvar - ideologija. Uostalom agenti uticaja Zapada promišljeno su ubacili u tekst našeg Ustava stavku kojom se u zemlji zabranjuje ideologija. Čime su nas lišili mogućnosti da sistematski odgovorimo na napad. Tako da mi radimo po metodu pokušaja i greške, po savesti - kako nam dao Bog. U vojnoj sferi, mi smo spremni za režim mobilizacije. U svakom slučaju ja se nadam da smo spremni. Ali u ideološkom smislu, uprkos potpunog odbacivanja liberalizma i liberala u našem društvu očigledno je da smo u zaostatku. Danas je jasno šta mi odbacujemo. Mi odbacujemo Zapad i SAD u njegovoj agresivnoj formi. Ali šta mi zastupamo? O tome će biti reči u sledećoj smernici. Izvor: Katehon