Istina, šanse da Angela Merkel odustane od trke za kancelarku nisu velike, ali naglašava se da su ipak dosta veće nego što većina ljudi misli. A njen naslednik bi trebalo da bude njen aktuelni moćni ministar finansija Šojble.

Spekulacije da će Merkel odustati stigle su nakon loših rezultata CDU-a na regionalnim izborima, pogotovo u njenoj pokrajini Meklenburg - Vorpomern. Čelična kancelarka još nije progovorila o mogućnosti da digne ruke od svega, a pravi odgovor dobićemo početkom decembra kada se u Esenu održava stranačka konvencija.

Ako kojim slučajem odustane od četvrtog mandata, nema nikakve sumnje ko će je naslediti. Šojble uživa veliku popularnost među narodom, ali i među glavešinama CDU-a i on jedini ima kredibilitet da nasledi najmoćniju žena sveta, piše "Politiko".

Eventualna vladavina Šojblea možda bi oduševila dobar deo Nemačke, ali bi zadala velike glavobolje Parizu, Londonu, Rimu i ostatku Evrope. I s punim pravom - njegova politika mogla bi biti pogubna za Evropsku uniju, a evrozonu bi mogla pokopati!

Nemački ministar finansija redovno je kritičan prema Evropskoj komisiji i njenoj politici prema zaduženim južnim članicama Unije. Redovno ispaljuje otrovne strelice prema Rimu, Atini i Lisabonu. Popust imaju samo one države u kojima su na vlasti demohršćani, u tom slučaju im progleda kroz prste.

Tako je nedavno Šojble optužio predsednika Evropske središnje banke Marija Dragija da je njegova labava monetarna politika dovela do rasta desničarske i populističke stranke "Alternativa za Nemačku" (AfD). Dok se pregovaralo s Grčkom, Šojble je bio otvoreni zagovornik ideje da Atina napusti evrozonu. I verovatno još veruje da je to odlična ideja. Takođe, nije bio blag ni prema Portugalu. Bio je skeptičan i prema prvom paketu pomoći Lisabonu, tako da svi sumnjaju da će podržati drugi ukoliko ga Portugalci zatraže. A verovatno će ga tražiti...

"Politiko" smatra da takvog jednog čoveka staviti na čelo najveće evropske ekonomije je - smrt Unije. Odnosi između "severnih kreditora" i "južnih dužnika" bi se maksimalno zatrovali, a politički odnosi Berlina, Brisela i Frankfurta bi se lagano pogoršavali do trenutka opšteg sukoba.

Šojble bi takođe imao dosta problema i na domaćoj političkoj sceni. Moćni ministar ima dugu i bogatu istoriju sukoba s koalicionim partnerom SPD-om - svađali su se oko spoljne i unutrašnje politike, fiskalne politike, penzionog sistema...

Po pitanju državne sigurnosti i imigracije, Šojbleova politika se takođe bitno razlikuje od one Angele Merkel. Smatra se da neće potpuno odustati od politike "otvorenih vrata izbeglicama" koju je osmislila Merkel, ali će drastično zaoštriti pravila ulaska u zemlju. Dakle, nadzor bi trebalo da bude dosta stroži, a proterivanje iz zemlje daleko brže i efikasnije.

Što se tiče spoljne politike koju bi Šojble sprovodio, tu je najviše nepoznanica. Niko nema pojma kakav ima stav o Siriji, Ukrajini i Rusiji...

U svakom slučaju, ugledni list upozorava da bi šefovi EU, dok se pripremaju na život bez Britanaca, morali da bace pogled i prema Nemačkoj. Jer, mnogo je nepoznanica kako će izgledati budućnost Unije bez Angele Merkel...

Volfgang Šojble rođen je 1942. godine u Frajburgu. Kao sin nekadašnjeg poslanika Demohrišćanske partije, Šojble je nastavio očevim stopama i učlanio se u podmladak stranke, takozvani „Junge union“.

Nakon što je doktorirao u oblasti prava i ekonomije, Volfgang postaje član Bundestaga 1972. Godine. Devet godina kasnije, postaje parlamentarni sekretar koalicianog bloka Demohrišćanske partije i Bavarske socijalne unije. Na tom mestu zadržao se sve do 1984. Godine, sve dok ga tadašnji kancelar Helmut Kol nije postavio za ministra bez portfelja u vladi Nemačke.

U članku koji je 1986. Godine objavio „NJujork tajms“ navodi se da je Šojble lično savetovao Helmutu Kolu da se ne izvinjava što je tadašnjeg lidera SSSR Gorbačova uporedio sa Gebelsom. To je bio možda i prvi put da se otvoreno pisalo o političkoj drskosti i dozi gordosti koja odlikuje Volfganga Šojblea.

Kao glavni savetnik Helmuta Kola, Šojble je naredne, 1987. godine bio zadužen za organizovanje prve državne posete komunističkog predsednika Nemačke Demokratske Republike Eriha Honekera.

S obzirom da se uveliko nametnuo kao saradnik i nerazdvojni pratilac Helmuta Kola, nikoga nije začudila odluka nemačkog kancelara da Helmuta Kola postavi za ministra unutrašnjih poslova, a ujedno i šefa pregovaračkog tima za ponovno ujedinjenje dve Nemačke, o čemu je diskutovao sa Ginterom Krausom, sekretarom Istočne Nemačke. Pregovori su uspešno okončani u avgustu 1990. godine. Izvor: Jutarnji.hr