Pravda

Američki zakon Pravda protiv pokrovitelja terorizma (JASTA), koji omogućava porodicama žrtava terorističkih napada od 11. septembra da tuže Saudijsku Arabiju za navodnu umešanost u napade 2001. godine, zakomplikovao je ionako napete odnose između SAD-a i njenih ključnih saveznika na Bliskom istoku. Ovo bi moglo da dovede do toga da kraljevstvo nafte izgradi nove veze, naročito sa Rusijom. Zakon JASTA je usvojen 28. septembra nakon što je američki Kongres oborio veto predsednika Baraka Obame, što je bio veliki udarac za Belu kuću, koja se zalagala protiv zakona i Rijada. Analitičar Sergej Filatov izdvojio je šest posledica ovog poteza. Prva posledica podrazumeva „dramatičnu reviziju političkih odnosa između Vašingtona i Rijada, što nije u njihovom interesu“, napisao je Filatov za Izvestija. „Međutim, moraće da uzmu u obzir ’vox populi‘ iz Kapitol hila, a posebno sudske odluke“. Drugo, Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije upozorilo je da će „erozija suverenog imuniteta imati negativan uticaj na sve narode, uključujući i SAD“. Anvar Gargaš, ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponovio je saudijsku zabrinutost. Gargaš smatra da je zakon „opasan presedan u međunarodnom pravu koji podriva načela suverenog imuniteta i budućnost suverenih investicija u Sjedinjenim Američkim Državama. „Čini se da su američki zakonodavci nesvesni činjenice da su otvorili Pandorinu kutiju. Od sada možemo da očekujemo lavinu sudskih tužbi protiv SAD-a u drugim zemljama sveta, uključujući i Koreju, Vijetnam, Libiju i bivšu Jugoslaviju, gde je američka vojska ubijala ljude i uništavala infrastrukturu“, ističe Filatov. Treće, spor između Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije u jeku sirijskog rata je „dramatično oslabio položaj Vašingtona u ovom sukobu i regionu“, smatra analitičar. Četvrta posledica uključuje američko zamrzavanje sredstava Saudijaca u američkim bankama, koja se procenjuju na stotine milijardi dolara. Filatov kaže da ova strategija nije nova. Ona je korišćena za zamrzavanje 210 milijardi dolara libijskih sredstava. Sjedinjene Države, dodaje Filatov, nisu ta sredstva prebacile novoj vladi, a Vašington to i „ne namerava da uradi“. Peta implikacija obuhvata da kraljevstvo nafte ispuni svoju pretnju i proda svoja sredstva u SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara. Ovaj potez mogao bi da ima „nepredvidive posledice na krhko međunarodno finansijsko tržište“, dodaje analitičar. I na kraju, američki kongresmeni su pokazali da im je „stavljanje dodatnih bilion dolara u džep važnije od gajenja strateških odnosa sa ključnim američkim saveznikom na Bliskom istoku“, ističe Filatov. Drugim rečima, čini se da su američki zakonodavci više fokusirani na finansijsku situaciju u SAD-u, nego na položaj zemlje na Bliskom istoku. Ukoliko je to tačno, Saudijska Arabija će najverovatnije preurediti svoju spoljnu politiku. „U tom kontekstu treba očekivati da visoki saudijski zvaničnici posete Moskvu, a posebno imajući u vidu da je Rusija povećala svoje vojno prisustvo u Siriji“, zaključuje Filatov. Izvor: rs.sputniknews.com