Tokom te debate voditelj Lester Holt postavio je na prvi pogled krajnje jednostavno, a ipak veoma važno pitanje, koje je za cilj imalo testiranje znanja kandidata o nuklearnoj strategiji.

– Predsednik Obama je nedavno razmatrao promenu dugogodišnje “politike prve upotrebe” nuklearnog oružja. Podržavate li trenutnu politiku ili ne? – glasilo je pitanje moderatora debate.

Za one koji ne znaju, politika “no first use” (NFO) odnosi se na obavezu koju je potpisala većina nuklearnih sila, a to je da će svoje razorno oružje upotrebiti jedino u slučaju da prve budu napadnute istim. Skoro svi su potpisali taj sporazum, sem SAD i Rusije.

U pauzi rasprava oko toga koliko kilograma ima bivša mis univerzuma, koliki je čiji mozak, ko nije platio porez i tako dalje, potkralo se pitanje koje je zaista važno za ceo svet. Ipak će jedno od njih dvoje uskoro dobiti ovlašćenje da naredi i nuklearni napad.

Holt je prvo reč dao Trampu koji je izgledao kao da ga je upitao nešto na japanskom.

Republikanac je odbio da kaže da nešto ne zna i tako ušetao pravo u zamku voditelja. Prvo se okrenuo Rusiji, izrazivši zabrinutost da Putin ima više “oružja Sudnjeg dana” nego Amerika, što je po njegovom mišljenju tragedija. – Smatram da bi nuklearni napad bio kraj sveta. Sigurno ne bih prvi napao nuklearnim oružjem – rekao je tada Tramp. Termin “prvi napad” i “prva upotreba” nisu sinonimi, a Tramp nije odgovorio na Holtovo pitanje. “Prvi napad” predstavlja jednostrani čin agresije, preventivni “rat istrebljenja”, dok “prva upotreba” znači upotreba nuklearnog oružja u sukobu sa drugom državom, čak i kada vas protivnik napadne konvencionalnim ili bilo kojim drugim (samo ne nuklearnim) naoružanjem. Da stvar bude gora, Tramp je ubrzo povukao i to što je rekao, poručivši da “ne može ništa da skloni sa stola”, aludirajući da bi ipak mogao da naredi napad oružjem za masovno uništenje. Kad je došao red na Hilari Klinton da iznese svoj stav ona je pribegla drugačijoj taktici i promenila je temu. Ona je rešila da bude i voditelj i učesnik debate. Počela je sa bljutavim, ispraznim rečenicama, baš onakvim kakve dolikuju dugogodišnjem operativcu Vašingtona. Tokom svog dvominutnog izlaganja, nije bila ni blizu toga da odgovori na Holtovo pitanje. – Počeću s rečima. Reči su bitne kada se kandidujete za predsednika. A tek znače kada postanete predsednik. Želim da poručim našim saveznicima da ne brinu – počela je Hilari.

Šta to uopšte znači?

Bivša prva dama i šefica diplomatije počela je da govori kao da je već odradila pola mandata u Beloj kući. – Važno je da se glas Amerike čuje. Ovi izbori zabrinuli su mnoge lidere svetskih zemalja, a ja sam razgovarala sa mnogima. I želim i njima i vama da poručim: ne brinite, reč Amerike će se čuti, i to po dobrom. Ja planiram da vodim svet u skladu sa našom snagom i vrednostima, i donosim odluke koje će doprineti miru i stabilnosti, ali ću se istovremeno suprotstaviti siledžijama, kako stranim, tako i domaćim – nastavila je Hilari, i onda osula paljbu na Trampa koji je rekao kako bi bombardovao Iran. Sve je to legitimno, republikanac zaslužuje kritike zbog svog raspojasanog i nediplomatskog stava, ali to nije bilo pitanje. I zbog toga se ona uopšte ne razlikuje od Donalda. Nijedno od njih nije odgovorilo direktno, čime su pokazali da nisu dostojni mesta za koje se kandiduju. A s obzirom da odluke koje donose SAD utiču na ceo svet, to bi trebalo da zabrine sve nas, a ne samo Amerikance. Jer, Hilari i Tramp ne deluju kao protivnici, već kao dva podjednako užasna saveznika. Izvor: Telegraf