Kako je rekao, državni sekretar SAD DŽon Keri nikada u razgovorima nije spomenuo da Vašington namerava da sirijski problem reši vojnim putem.
Govoreći o Sporazumu između Rusije i SAD o Siriji, Lavrov je istakao da implementaciju nije moguće sprovesti jer Vašington nije u stanju da razdvoji opoziciju od terorista, dok su Moskva i Damask spremni da ispune svoj deo dogovora. On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim francuskim kolegom Žanom Markom Erom rekao da je Rusija učinila sve što je u njenoj moći kako bi se počelo sa realizacijom Sporazuma, međutim, to trenutno nije moguće. „Žao nam je što su naše američke kolege saopštile da izlaze iz Sporazuma o Siriji, kao i da obustavljaju svu saradnju sa nama po tom pitanju“, rekao je Lavrov. Ministri su se dotakli i francuskog predloga rezolucije u Savetu bezbednosti UN o Siriji, a Lavrov je istakao da Moskva računa da će njeni predlozi biti uzeti u obzir. Ero je, međutim, rekao da i dalje postoje određene prepreke oko projekta nove rezolucije o Siriji, iako je progres primetan. „Pregovori u SB se i dalje vode po tom pitanju. Progres postoji, pregovori su konstruktivni i već smo dostigli određene rezultate, međutim, i dalje su na stolu određene prepreke koje blokiraju celokupan proces. Neophodno je otkloniti te prepreke kako bi rezolucija bila usvojena“, istakao je on. Ero je dodao da rezolucija podrazumeva hitni prekid bombardovanja u Alepu, kao i realizaciju isporuke humanitarne pomoći. Francuski ministar, koji je u poseti Moskvi, takođe je rekao da Rusija ne sme i ne treba da trpi trenutnu situaciju u Alepu, kao i da je sve što se dešava u tom gradu bez presedana, te da sukob u Siriji nikada nije bio žešći, nego što je to slučaj sada. „Već nekoliko nedelja ceo svet sa užasom gleda na situaciju u Alepu. Nastavljaju se bombardovanja humanitarnih radnika, bolnica i civila. Niko ne sme da trpi trenutnu situaciju u Alepu, ni Francuska, ni Rusija. Upravo to sam rekao svom kolegi Sergeju Lavrovu, kao drugu i partneru“, zaključio je Ero. Lavrov se dotakao i nedavnog razmeštanja protivvazdušnog sistema S 300 u primorskoj bazi Tartusu u Siriji i istakao da je to učinjeno kako bi se osigurala bezbednost ruskih snaga u toj zemlji. „Mi smo već davno razmestili S 400, a ne S 300 u našoj bazi Hmejmim. Međutim, iz nekog razloga više pažnje je privuklo razmeštanje S 300, nego što je to bio slučaj kada smo postavili S 400“, ocenio je on.
