Od novembra prošle i juna ove godine, između Ankare i Moskve vladao je hladni rat. Međutim, to nije uvek bilo tako: Turska i post-sovjetska Rusija su svoj odnos uspešno gradile tokom mnogo godina.
Približavanje post-sovjetske Rusije i Turske je išlo brzo. Jeftina odeća iz Turske osvojila je rusko tržište zahvaljujući brojnim malim trgovcima. Potražnja za modom zapadnog izgleda u Rusiji je bila velika. Pored toga, turske firme su brzo našle mesto u ruskoj građevinskoj industriji. Tu je i sporazum (1997.) o isporuci gasa preko gasovoda Plavi tok.
Na najvišem političkom nivou, odnosi su intenzivirani kasnije – dolaskom Putina 2000. na vlast u Rusiji i Erdogana u Turskoj 2003. godine. Odnosi dvojice lidera su dugi niz godina bili bliski i prijateljski. Tokom ovog perioda, obim trgovinske razmene između dve zemlje je nekoliko puta porastao, uključujući i gas.
Ali, 2014. je bila izazovna godina. Na aneksiju Krima od strane Rusije, Turska je spolja reagovala opušteno, mada se Turci brinu za Tatare koji žive na tom poluostrvu. Ali izgleda da je to sve ipak dobro prošlo. Najbolji dokaz je izjava 1. decembra 2014. godine u kojoj Moskva i Ankara najavljuju izgradnju Turskog toka, novog gasovoda od Rusije preko Crnog mora do Turske. Namera je bila da to zameni propali projekat Južni tok.
Ali pregovori o izgradnji Turskog toka su se odužili. Porasle su tenzije, između ostalog i zbog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana oko enklave Berg-Karabah. To što je ruski predsednik priznao genocid nad Jermenima koji su Turci počinili tokom Prvog svetskog rata, za Ankaru je bio udarac. Erdogan je potom Moskvu podsetio na Krim i prisilno raseljavanja čitavih naroda za vreme Staljina.
Međutim, za Erdogana je najneprijatnije bilo rusko mešanje u građanski rat u Siriji, gde Ankara već godinama, neuspešno sledi potpuno različite ciljeve u odnosu na Moskvu. Turska želi da sruši Asada, Rusija ga podržava.
24. novembra 2015. godine, došlo je do incidenta koji je izuzetno pogoršao odnose: turska vojska je oborila ruski Su-24. Prema različitim izvorima avion je bio ili na granici između Sirije i Turske ili kako je rečeno u Ankari, već u Turskom vazdušnom prostoru. Odgovor Moskve su bile sveobuhvatne sankcije: zabrana uvoza turskih poljoprivrednih proizvoda, viza za Turke, zamrzavanje privrednih projekata, kraj zajedničkih kulturnih inicijativa i odlazak ruskih studenata iz Turske. Ali, obe strane je najteže pogodilo to što je Kremlj Rusima zabranio turističke paket aranžmane u Turskoj.
Erdogan je u junu ove godine Putinu napisao pismo u kojem se izvinio zbog obaranja aviona. Turski predsednik je istakao da Rusija ostaje "prijatelj" i "strateški partner". On želi ponovno poboljšanje bilateralnih odnosa. Putin je potom ukinuo zabranu prodaje aranžmana za Tursku. Druge sankcije bi postepeno trebalo da se eliminišu.
Međutim, sastanak Erdogana i Putina u avgustu ove godine u Sankt Peterburgu, pokazao je da su obe strane spremne da za približavanje, ali i da ne žele kompromise u vezi sa svojim spoljnopolitičkim stavovima: Tema Sirija je jednostavno isključena iz razgovora. Dogovoren je nastavak pregovora o izgradnji turskog toka i nuklearne elektrane ruskog tipa u Akuju, kao i stvaranje zone slobodne trgovine. Ipak, saradnja između Turske i Rusije još nije na nekadašnjem nivou.
Izvor: Dojče vele
