Piše: Petar ZmajevićPonekad se liberalni kapitalizam malo zanese pa godinama, ili decenijama vrti jednu te istu ploču i očekuje da će proizvod i dalje biti na dobrom glasu i da će se dobro prodavati. Posebno kada se radi o podivljalom kapitalizmu, bukvalno podivljalom, koji je stigao sa divljeg Zapada, od preko Atlantika. Divlji zapad je stigao u Evropu u obliku NATO pakta i krije se iza priče o velikom broju država koje su članovi tog pakta. Kada treba bombardovati neke države, to radi pakt, to rade mnoge države, "međunarodna zajednica", ali kada se treba mešati u bilo koju vrstu unutrašnje politike neke države, to i dalje kao radi NATO pakt, ali on tada uzima oblik američke (ili britanske) ambasade u državi koju je potrebno disciplinovati. Divljanje NATO pakta u Crnoj Gori je počelo davno, jer je NATO pakt tamo pronašao saveznika u poznatom kriminalcu Milu Đukanoviću. NJegovo dugogodišnji boravak na vlasti, seleći se sa mesta predsednika, na mesto premijera i obrnuto, osigurao mu je alibi "državnika". U normalnom svetu, državnik je onaj koji vodi i čuva državu. U svetu Mila Đukanovića i njegovih anglo-američkih (NATO) šefova, državnik je onaj koji rasturi državu, odrodi državni aparat od građana, naroda, od svih koji u toj državi žive, ostavljajući sebi diskreciono pravo da odlučuje o svemu. Administrativni aparat države postaje njegov aparat, a "demokratski" mehanizmi javne uprave postaju njegovi mehanizmi za održavanje na vlasti. Milo Đukanović je predugo na vlasti, a sada je i opšte poznato da se na vlasti održava lažima, prevarama, potkradanjima i koncesijama koje daje NATO paktu i Evropskoj uniji. Dao je sve i uradio je sve što se od njega tražilo ne bi li ostao na vlasti, ne bi li tako zataškao svoje kriminalne delatnosti i ne bi li tako uspeo da za svoje šefove završi sve prljave poslove. U Italiji su ga tražili zbog šverca cigareta. Neće proći dugo, a neko će ga već tražiti zbog trgovine narokoticima i ljudskim organima, jer previše šuruje sa šiptarskom mafijom, za koju se zna da završava (takođe) prljave poslove za podivljale šefove sa Zapada. Crna Gora je postala Montenegro, zabludeli pop Srpske pravoslavne crkve je postao montenegrinski patrijarh, Milov brat vedri i oblači po gradovima i selima, sin dobija fabrike koje je stanovništvo Crne Gore decenijama finansiralo, Milo je dao NATO paktu Valdanos da se vežba za rat na Jadranu, a priobalje i turističke kapacitete na Jadranu su dobili mlađani Rotšild i neki Arapi, ispašće na kraju da su iz Emirata ili iz Saudijske Arabije, a zna se da se iza svakog njihovog kičastog sjaja krije mnogo krvi i smrti. Milo Đukanović se razmeće tuđom imovinom kao da je njegova, jer tako rade svi kriminalci. I to radi na očigled svih već više od četvrt veka. Sada, kada je to postalo očigledno, mašinerija divljačkog liberalnog kapitalizma nije došla da mu pomogne, nego će mu pomoći da ga nema. Prošle su dve nedelje od parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, a i dalje se ne zna ništa zvanično – ali se zato sve zna nezvanično. Čak se i stvarnost uobličava prema tome šta je sve nezvanično. Iako su neke zvanične institucije objavile neke zvanične rezultate, ispada da u te rezultate ili niko ne veruje ili ih neki ne prihvataju. U poslednje dve nedelje, od kada se završilo glasanje, u Crnoj Gori se događaju nadrealne ili nerelane situacije koje su pokazale koliko se Milova kriminalan klika, a sa njom i zapadni šefovi, upetljali u laži i prevare i sada nekako moraju da se iz toga "izvade". U bahaćenju je Milu Đukanoviću pomogao isto tako bahati Vladimir Beba Popović, mračna ispostava atlantističke klike, klasični besprizorni plaćenik, politička sponzoruša, koja, kada ne pravi cirkus u Srbiji, pravi ga u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj ili u Crnoj Gori. Bespomoćni i beznadežni spletkaroš Milo se potpuno predao spletkarošu Popoviću, koji od Crne Gore pravi cirkus, ne bi li Milo i dalje vladao. Ali, izgleda da je vlasnicima Mila Đukanovića i Bebe Popovića postalo jasno da, pored ionako lošeg glasa koji ih bije po Crnoj Gori, nebi valjalo da taj glas bude još gori. Nećkaju se i dalje, ali postaje nekako jasno da je Milu istekao rok trajanja i sada je potrebna "sveža krv". U kom obliku se pojavila sveža krv? Da li se pojavila i ko je to? Da li je sveža krv Duško Marković, čovek iz neposredne blizine proizvoda kome je istekao rok trajanja? Da li se sveža krv krije u nekim drugim kancelarijama i ispostavama američke ambasade i njenih satelita iz EU? Da li je sveža krv pobedila na izborima ili je izgubila izbore, ali će sada, post festum da ih dobije? Da li će Beba Popović ponovo da smišlja neke atentante ili je i njemu istekao rok trajanja? Da li se Popović malo preračunao, pa je nikad pronađeno oružje iz umišljenog atentata na Mila odjednom niklo ispred kuće koju Aleksandar Vučić nema? (Ima samo garsonjeru). Ili je NATO klika shvatila da sa njima nema dalje? Da li će i Vučić uskoro da postane srpski Milo? Jedini model delovanja za koji američka administracija zna je: nađeš dve grupe ljudi, koje su već u svađi, ili ih dobro posvađaš, onda kao jednu grupu podržavaš da nešto čini (za interese atlantista, ne lokalnog stanovništva i države), a kada ta lokalna grupa i njen šef pomisle da stvarno imaju neku moć i vlast, onda ih se jednostavno ukine i na njihovo mesto dolazi ona druga grupa. Da li će američka ambasada uspeti da prevede "žedne preko vode" pripadnike Demokratskog fronta i objasni im da treba da postanu novi DPS, a da Andrija Mandić postane novi Milo? Da li je Eisin Asaf, iz izraelsko-britanske agencije, koji je vodio kampanju Demokratskog fronta još letos objasnio Mandiću i kompaniji da je bolje da mnogo ne talasaju, nego da se lepo uhvate u NATO kolo i zaigraju kako NATO svira? Ali da se sve to čini polako, da bi izbori bili što uverljiviji. Eisin Asaf vodi marketinšku agenciju koja je poznata kao "agencija koja dobija izbore". Asaf je već dobijao izbore za Borisa Tadića i Aleksandra Vučića u Srbiji. Sudeći po rejtingu Borisa Tadića, nakon odlaska sa mesta predsednika, postalo je jasno da je na mesto predsednika došao ko zna kakvim predizbornim i izbornim mahinacijama. Isto važi i za Vučića. Ne postoji normalan lekar u Srbiji, koji ga ne bi poslao na psihijatriju (bolnica Laza Lazarević u Beogradu, odeljenje F, za najteže slučajeve). Izgleda da svi tragovi vode ka jednom izvorištu. Ako se prate tragovi novca, privilegija i svega onog što šljašti, a na šta nestabilni političari na Balkanu ili bilo gde drugde "padaju", može se zaključiti da će Demokratski front, jer nema ko drugi, postati nova "kuvana žaba", koju će američka ambasada, NATO pakt i ostali služiti i servirati hladnu i toplu, u zavisnosti kako situacija na terenu nalaže. Anglo-saksonska mašinerija otimanja, uzimanja, prevara, kriminala koji su karakteristični za problematične slojeve društva, preselila je sve na najviše nivoe državne uprave i društvenih kretanja. Pitanje je samo da li će i do kada građani sve to trpeti, ili ni nemaju drugu opciju, jer je NATO osigurao svoj i boravak EU u Crnoj Gori dovođenjem vojne mašinerije. Pa, da vidimo to čojstvo i junaštvo, da li će Demokratski front biti novi DPS, a Andrija Mandić novi Milo, ili će oni ipak uspeti da se odupru kriminalcima, prevarantima i njihovom prljavom novcu i nastave da rade ono što su rekli da će raditi – da oslobode Crnu Goru NATO ropstva, ropstva od Evropske centralne banke i američke ambasade. Jer, zbog toga su građani za njih glasali – ili, nije ni važno za koga su glasali kada Asaf vodi kampanje, a zna se da je dobro povezan sa svim "raznim" strukturama, preko kojih se na vlast dolazi. Da li će Andrija Mandić uspeti da vidi malo dalje ili će i on ostati "onaj pod brdom"? Izvor: katehon.com
AGENDA 47: Trampov plan za borbu protiv duboke države
Iako je prošlo samo nedelju dana od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima a reakc...