Kako kažu, Unija nema čime da zameni ruski gas. Vrhovna Rada Ukrajine planira da usvoji rezoluciju kojom poziva zemlje EU da prepolove količine ruskog gasa i nafte koje nabavljaju, kao i da obustave realizaciju "Severnog toka dva".
Kao razlog za usvajanje dokumenta navodi se "ruska agresija na istoku Ukrajine i u Alepu, koja treba da bude obustavljena".
Mada i među nekim evropskim zemljama ima protivnika "Severnog toka dva", niko od viđenijih gasnih eksperata ne očekuje da bi ta inicijativa mogla da prođe.
Severnik Fišer, stariji istraživač Odeljenja za međunarodnu bezbednost Centra za istraživanja u Visokoj tehničkoj školi Ciriha, smatra da gasni sektor "ne može biti deo sankcijske politike prema Rusiji".
Prema njegovim rečima, "Severni tok dva" postao je simbol menjanja gasne politike EU, pa su mnogi argumenti koje iznose protivnici ovog projekta neprihvatljivi u uslovima liberalizacije evropskog tržišta.
Zamenik direktora Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksej Grivac smatra da ukrajinska inicijativa ima malo veze sa realnošću, jer EU nema čime da zameni ruski gas.
Nemačkoj su 27. oktobra isporučene prve čelične cevi za gasovod "Severni tok dva". Prema planu izgradnje, pre postavljanja u zemlju 2018. godine, polovina cevi treba da bude betonirana i raspoređena na terminalima koji se nalaze duž rute gasovoda.
Projekat "Severni tok dva" predviđa izgradnju dva kraka za povećanje kapaciteta već postojećeg "Severnog toka". Novi gasovod biće dug 1.200 kilometara, prolaziće po dnu Baltičkog mora od ruske do nemačke obale.
Danas je sto odsto "Severnog toka dva" u vlasništvu holandske ćerke kompanije "Gasproma" - "Gasprom gerosgas holdings BV", navode ekonomski portali. Projekat podržavaju nemačke firme "Uniper" i "BASF/Vinteršel", englesko-holandska "Rojal Dač šel, austrijska "OMV" i francuska kompanija "Endži". Izvor: Nezavisne novine
