Pravda

Piše: Leonid Savin U tekstu se videlo žaljenje zbog toga što birači ne glasaju po principu strateške, geopolitičke vizije, a prema svojim svakodnevnim interesima, koji se odnose na obrazovanje, rad, zdravstveni sistem itd. Primećeno je da je haos, karakterističan za izbore u Sjedinjenim državama, odraz prirode demokratije, a Tramp će na ovaj ili onaj način, morati da se bavi pitanjima strateškog karaktera. Ovde su američki analitičari u pravu. NJegovi prethodnici u Ovalnom kabinetu Bele kuće su mnoge regione sveta uvukli u (ne)kontrolisani sukob, zbog čega će slučajeva biti mnogo. Sa republikanskom većinom u Kongresu će se verovatno promeniti spoljna politika Sjedinjenih država, uključujući i odnose sa Rusijom. Analitički centar Katehon je već primetio da između dva kandidata za američkog predsednika u mnogim evropskim zemljama, uključujući Rusiju, ogromna većina bi radije izabrala Donalda Trampa. To je zbog nekoliko faktora - korupcionaških veza Hilari Klinton i njenog zdravstvenog stanja, patrijarhalnog pogleda na politički sistem, očekivanja odlučnog delovanja od nesistemskog kandidata. Ali, sudeći po stanovištu nacionalnih interesa Ruske Federacije, postoje jasne smernice, koje ukazuju da će u bliskoj budućnosti Donald Tramp kao američki predsednik imati više prednosti i podrške nego Hilari Klinton. 1. Izjave bivšeg državnog sekretara su u više navrata odavale veliku dozu rusofobije. U Rusiji nisu poznate prave namere Trampa, ali on nije sebi dozvolio grube i neetičke izjave na račun Ruske Federacije, njenog rukovodstva i ruskog naroda, zbog čega se smatra poželjnijim kandidatom. 2. Tramp predstavlja Republikansku stranku, čiji članovi prema tradiciji slede školu realizma u međunarodnim odnosima. Čak i pod predsednikom DŽordžom Bušem mlađim, i pored intervencije u Iraku, Sjedinjene države nisu prešle crvenu liniju, kao što se to desilo u Obaminoj administraciji, koja predstavlja demokratski kapitalizam. Takođe, treba imati na umu da su Obamine Demokrate u više navrata izvršile intervencije i jednostrana bombardovanja - u Somaliji (1993), Haitiju (1995), Bosni (1995), Sudanu i Avganistanu (1998), Jugoslaviji (1999). Upravo tada je razvijen koncept "Odgovornosti prema odbrani", koji opravdava "humanitarne intervencije“. DŽordž Buš mlađi je već prihvatio nasleđe Demokrata i njihov kliše liberalne agresije. U Rusiji se, takođe, odnos zasniva na školi  realizma, dakle, i dijalog između dve zemlje će biti jasniji i razumljiviji. I Sjedinjene države i Rusija će poštovati geopolitičke interese jedni drugih u sve komplikovanoj situaciji u svetu. 3. Za vreme DŽordža Buša mlađeg 2003. godine je započeta je američka okupacija Iraka, što je dovelo do građanskog rata i terorizma u regionu Srednjeg istoka, uključujući i Daeš. Neokonzervativci koji su se infiltrirali u Republikansku stranku i trenutno podržavaju Hilari Klinton, lobirali su za kampanju protiv Iraka. Prema tome, opasnost od neokonzervativne paranoje mogao bi biti ponovljen ukoliko bi Klintonova bila izabrana za predsednika. 4. Donald Tramp izgleda kao siguran kandidat koji je spreman da prizna i ispravi svoje greške. Nakon iznenadnog poziv predsednika Meksika da poseti ovu zemlju, Tramp je odmah reagovao i otišao na sastanak. To je učinjeno uprkos prethodnim prilično teškim izjavama protiv meksičkih migranata. Postoji mogućnost da će se Tramp aktivnije baviti pitanjima koja se odnose na Rusiju i Evroaziju, što će ići u korist obe sile. Na poziv Enrikea Penja Nijeta, Klintonova je odgovorila nejasno i besmisleno, što je karakteristično za trenutni politički sistem Sjedinjenih država u celini. Sistemski lideri nemaju jasno razumevanje buduće strategije, i zato se plaše da preduzmu bilo kakve korake. To izgleda prilično čudno, ne samo spolja, već i među američkim biračima, koji su prethodno imali priliku da vide političare sa velikim samopouzdanjem. 5. U Rusiji, koja je pretrpela ozbiljna oštećenja nakon dva svetska rata, zna se vrednost ljudskog života. To je deo ruske strateške kulture, koja je u korelaciji sa demografskom politikom i odgovarajućim političkim odlukama. Iako u Rusiji još uvek postoji destruktivni uticaj liberalizma 90-tih godina, uz pomoć vlade, kao i javnih i verskih institucija, porodične tradicije su oživele. Hilari Klinton je pristalica Pro-choice (legalizacije abortusa, koja, između ostalog krši Konvenciju UN o pravima deteta), dok Donald Tramp jasno govorio u prilog Pro-Life, odnosno, ograničenja abortusa. Naravno, ovo su samo osnovne karakteristike koje pokazuju Trampa u povoljnijem svetlu za Rusiju. U politici se dešava mnogo nepredvidivog i ponekad se predvidljive osobe mogu ponašati potpuno suprotno. Međutim, čak i kratka analiza navedenog ukazuje na važne nijanse koje čine razliku u odnosima između dve zemlje. Sâmi američki izbori su ozbiljan test za politički sistem Sjedinjenih država i geopolitičku teoriju,  koju je rukovodstvo zemlje pratilo decenijama. Vašington verovatno neće uspeti da održi globalnu stratešku superiornost, ali da bi zadržao barem neki uticaj, potrebno je da pristupi kompromisu i saradnji sa onim zemljama, koje su u poslednjih nekoliko doktrinarnih dokumenata, uključujući i ona koje je potpisao predsednik Obama, označene kao mogući neprijatelji. To su Rusija, Kina, Iran i Venecuela, Severna Koreja i mnogi nedržavni akteri. Vrlo je verovatno da će i domaća politika Sjedinjenih država pretrpeti velike promene. Srednja klasa, radnici i poljoprivrednici su glasali za Trampa zbog ozbiljnih problema sa kojima se u poslednjih nekoliko godina suočava većina stanovništva Amerike. Ali postoji određeni most između unutrašnje i spoljne politike Sjedinjenih država, a to je zloglasna politička korektnost. Jasno je da će Tramp raditi otvorenije i bez obzira na neoliberalni program koji su stvarali neki centri uticaja. U različitim fazama istorije tako su postupili DŽordž Vašington, Abraham Linkoln, F.D. Ruzvelt i DŽon F. Kenedi. Oni su ozbiljno rizikovali. Očigledno je da i Trampa mogu očekivati neprijatna iznenađenja. Za Sjedinjene države počinje nova faza istorije. U sadašnjim okolnostima, ona će biti vrlo dinamična. Takva je priroda geopolitičke realnosti. Izvor: Katehon