Pravda

Susret u Moskvi ozvaničio je saradnju Srpskog sabora Zavetnici i Jedinstvene Rusije, a o detaljima i zaključcima sastanka razgovarali smo sa predsednikom Zavetnika Stefanom Stamenkovskim. U centrali vladajuće partije primili su vas najviši zvaničnici Jedinstvene Rusije. Možete li nam reći kako je došlo do tog sastanka? Poznato je da su Zavetnici kontinuirano radili na jačanju srpsko-ruskih odnosa na svim nivoima. Mi smo uvek nedvosmisleno isticali da je prioritet spoljne politike saradnja sa Ruskom Federacijom. Ono što se danas dešava u Evropi i svetu pokazuje da smo bili u pravu kada smo upozoravali da će doći do promene na geopolitičkoj mapi sveta i da je neophodno da Srbija te procese prepozna. Dugogodišnjim zalaganjem na jačanju veza između dva naroda i dve države kao i zbog otvaranja ključnih političkih tema Zavetnici su se afirmisali kao partner sa kojim Jedinstvena Rusija želi produbljivanje dalje saradnje. Vladajuća partija Ruske Federacije danas je i personifikacija globalne politike Kremlja koja sadrži dva ključna principa, a to su antiterorističko delovanje i očuvanje suvereniteta država. Rusija je danas globalni lider u suzbijanju svih ključnih bezbednosnih pretnji i izazova u svetu. Zvanična politika Ruske Federacije apostrofira Srbiju kao zemlju koja treba da preuzme ulogu lidera na Balkanu. U tom kontekstu verujemo da će jačanje odnosa naše dve političke organizacije biti važan aspekt tog partnerstva. Početkom godine organizovali ste anti-NATO proteste u više gradova Srbije. Svi ključni ruski mediji izveštavali su o njima. Da li je o tome bilo reči na sastanku sa Jedinstvenom Rusijom? Protesti koje smo pokrenuli nakon usvajanja Zakona o ratifikaciji Sporazuma o saradnji sa NATO paktom bili su veoma zapaženi kako od strane evroskeptika na Zapadu, tako i u samoj Ruskoj Federaciji. Podsetiću da su iz Moskve stigla reagovanja i iz državne administracije, tačnije Ministarstva spoljnih poslova, ali i od strane političkih subjekata. Tada se upravo oglasio gospodin Železnjak i istakao neopohodnost održavanja referenduma o daljoj saradnji sa NATO paktom, uz poruku da je narod taj koji o tome treba da donese presudnu odluku. NJihov stav po tom pitanju se nije promenio. Možete li nam reći kakvi su vaši dalji koraci u tom pogledu? Na sastanku sa predstavnicima Jedinstvene Rusije podržali smo projekat osnivanja balkanskog saveza vojno neutralnih zemalja. Rusija vidi Srbiju kao lidera regiona, koji mora da okupi sve one države u okuženju koje nisu još uvek članice NATO pakta. Saglasili smo se oko toga da je to uslov za postizanje ravnoteže i stabilnosti na Balkanu. Takođe smo najavili da ćemo tražiti usvajanje Zakona o neutralnosti, umesto postojeće Rezolucije o neutralnosti, kako bi se Srbija definitivno ogradila od sve većeg prisustva NATO pakta. Zakon mora biti implementiran u strategiju nacionalne bezbednosti. Za nas je to prioritetno pitanje i okosnica delovanja Zavetnika. Da li to znači da Rusija podržava vojnu neutralnost Srbije? Ruska Federacija podržava samostalnost i nezavisnost Republike Srbije i država u okruženju. Protivi se nametanju odluke suprotno volji većinskog stanovništva o uvlačenju zemalja u članstvo NATO pakta. Na sastanku nam je nedvosmisleno saopšteno da je Balkan u fokusu ruske spoljne politike. Aneksija ovog područja od strane NATO pakta je za Rusiju samo uzrok stvaranja novog žarišta, a samim tim apsolutno neprihvatjivo. Osim ovih tema o čemu je još bilo reči na sastanku u Moskvi? Naša delegacija iznela je podršku ideji o osnivanju Kancelarije za saradnju sa Rusijom pri Vladi Republike Srbije. Povezivanje na svim nivoima, od privrede do kulture, je od višestrukog značaja. To je važan aspekt jačanja geopolitičke pozicije Srbije. Naročito u danima kada stižu sve veći pritisci iz Brisela. Razmenili ste simbolične poklone sa gospodinom Železnjakom? Možete li nam reći šta je delegacija Zavetnika poklonila Jedinstvenoj Rusiji? U znak zahvalnosti na podršci ruske diplomatije u procesu očuvanja naše kulturne i duhovne baštine na KiM, poklonili smo knjigu o istoriji Srpske patrijaršije. Prošle godine Rusija je presudno uticala da Pećka patrijaršija ne pripadne lažnoj državi Kosovo. Kakvo je Vaše mišljenje - da li će pobeda Donalda Trampa u Americi uticati na promene prilika u svetu? Kakve posledice to može imati na Balkan? Ako govorimo o poziciji i interesima Srbije u ovom trenutku, prvo treba pogledati kakve su reakcije stigle iz Rusije. Posle čestitke koju je među prvima poslao predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, oglasio se i zamenik sekretara Generalnog saveta "Jedinstvene Rusije" Sergej Železnjak. Upravo ovako odgovorna i brza reakcija ruske administracije, sa definisanim ciljevima i još jasno postavljenim odnosima na međunarodnom planu može i mora biti vetar u leđa i srpskoj diplomatskoj aktivnosti. Svakako je od najveće važnosti za Rusku Federaciju pitanje Ukrajine. Odmah zatim, u fokusu ruske diplomatije je smirivanje sukoba u Siriji i na Bliskom istoku, kao i pitanje zaustavljanja proširenja NATO pakta na Balkanu. Srbija mora preuzeti svoju ulogu u novoj preraspodeli karata na geopolitičkom planu i aktivno se uključiti u zaštitu vitalnih nacionalnih interesa, suvereniteta, ali i interesa srpskog naroda u okruženju, pre svega u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. U ovim tektonskim promenama na geopolitičkoj mapi sveta Srbija ne sme ostati po strani. Izvor: Pravda