Piše: Dragomir Anđelković Napoleonu se pripisuje da je rekao: "Na bajonetima se može doći na vlast, ali se na njima ne može sedeti". To važi i kada se na državni vrh dospe isključivo uz pomoć domaćih bajoneta; tim pre stranih. Ko to uradi makar i sa namerom da prevari moćne inostrane strukture - zainteresovane da smene nepokornu lokalnu vladajuću garnituru - mora u nekoj meri da služi njihovim interesima. A da bi mogao da odrađuje domaće zadatke, bar u početnoj fazi, potrebna mu je asistencija u sferi ispiranja mozgova građana, kako oni ne bi shvatili šta se uistinu događa ili bar da bi prihvatili da je to neizbežno. Pre toga, rušenje nepodobnih, a dovođenje novih vladajućih krugova, zahteva psihološku i ideološku obradu stanovništva. Ona mora da se nastavi posle mekog ili klasičnog prevrata, ali iz drugog razloga. Ne da bi građani bili "prevaspitavani" već kako bi i novopečeni vlastodršci stalno imali na umu da njihov opstanak zavisi od onih koji su im pomogli da se dočepaju nacionalnog kormila. Niko ko oseti moć ne voli da bude sluga pa da zbog ličnih razloga ili prikrivene državotvorne svesti ne bi pokušao da se oslobodi posredne okupacije, tu su ideološko-propagandni eksponenti njenih nosilaca kao podsetnik da i "novi" mogu da budu satanizovani i rušeni kao što su bili "stari". Iz svega rečenog jasno je zašto su Amerikanci i još neki zapadnjaci u Srbiji stvarali, obučavali, usmeravali i pre svega finansirali niz nevladinih organizacija, medija, političkih partija, tzv. nezavisnih intelektualaca. To su njihovi agenti uticaja ili još otvorenije "petokolonaši" okupljeni ili stvoreni na početku jugoslovenske krize kako bi iznutra delovali protiv vlasti u Beogradu, a u paketu sa njima i srpskih nacionalnih interesa. S vremenom je taj antisrpski mehanizam - nazovimo ga klintonističko-soroševskim lobijem - jačao, da bi pred 5. oktobar i posle njega doživeo totalnu ekspanziju. U znatnoj meri se infiltrirao i u državni i paradržavni aparat. Zadatak je bio i ostao isti, da slabi sve srpsko i podržava antisrpsko. U pitanju je ključni faktor unutrašnje okupacije Srbije koja ima za cilj da je održava u stanju nacionalnog mazohizma i državne paralize. Spoljni pritisci su mnogo komplikovaniji i skuplji od unutrašnjih, a i pretpostavljalo se da će doći vreme kada će biti teže njima pribegavati. Da bi i tada Srbi nastavili da kleče, angažovani su ili podržani oni koji u Srbiji i regionu treba da rade protiv njih. U tom paklenom loncu se nalazi mračni režim Crne Gore koji je od svoje zemlje načinio bazu balkanske mafijaške hidre, njeni ogranci u Srbiji, antisrpske stranke, mediji, NVO, Sarajevo, Priština. Spoljni simbol tog strašnog zla je dvoglava neman zvana Bil i Hilari Klinton. Regionalno oličenje istog je Milo Đukanović. U Srbiji niko od izvršioca antisrpske politike nije toliko bitan da bi bio stavljen u red sa navedenima. Kod nas se radi o mizernoj boraniji koja nanosi mnogo štete svom narodu, ali je pojedinačno nebitna iako nekima iz toga društva, da priča ne bi bila apstraktna, povremeno pomenemo ime. Ne zaslužuju to. Zašto bismo im podizali značaj u očima onih koji ih unajmljuju? Tako mogu samo da se izreklamiraju i dobiju više novca. Tačnije, mogli su. Relativno brzo stvari će drastično da se menjaju. Zato su histerični i uplašeni. Slom Hilari Klinton je nagoveštaj brzog sumraka ovdašnjih evroatlantskih kvislinga. Na Zapadu je u jeku velika nacionalno-suverenistika revolucija. "Bregzit". Pobeda Trampa. Skori dolazak nacionalnih snaga na čelo Austrije i Francuske. I onda redom širom Evrope. Tako će vladajuće strukture na Zapadu postati mnogo bliže nacionalnoj Srbiji umesto onima koji su kod nas plaćeni da blate i ruše sve srpsko. Sve su to, samo različitog ranga, jurišnici mondijalističke elite, koja je veliku nesreću donela i zapadnim zemljama a ne samo nama na periferiji. A oni koji je odbacuju u svojim zemljama neće nastaviti da podržavaju ni njene sluge u kolonijama kao što je Srbija. To ovdašnji antisrpski ološ dobro zna. Zato besni, sikće, preti. Počeo je da se oduzima od straha kada je video da mu se ljulja jedan od regionalnih gospodara, Milo Đukanović, a sada, posle okončanja američkih izbora, istinski je očajan. Uskoro ne da neće imati oficijelnu Ameriku uz sebe, već zajedno sa Rusima i svima drugima koji žele da nacionalna politika počiva na pravim evropskim i hrišćanskim vrednostima - protiv sebe. "Petokolonaši" ne mogu da spavaju jer im noću odzvanja ono što je Tramp rekao o Đukanoviću, a odnosi se na ovaj ili onaj način i na mnoge njegove pajtaše u Srbiji. Novi američki predsednik je nedvosmisleno konstatovao da je Milo čovek uključen u međunarodne mafijaške organizacije koje švercuju narkotike i duvan, te da takvi političari ne mogu biti saveznici Amerike. Jasno je šta će već sledeće godine uslediti i da će to biti proces koji će dovesti i do rasula "pete kolone" i mafije kod nas. Srbija i Crna Gora su, verujte, mnogo bliže početku oslobođenja od unutrašnje okupacije nego što većina misli!
Izvor: Novosti
