Piše: Miroslav Lazanski Dok je televizija tugovala, neki su me tamošnji mediji i portali optužili da sam u Siriji napravio razgovor sa mrtvim čovekom – sa Ismetom Bajramovićem Ćelom. A to je, priznajem, veliko priznanje, to je nešto što dosad još nikome nije uspelo, to je nešto što je previše čak i za mene. Možda i zato što je Tramp kosmat, a Ćelo ćelav? Ili, hajde da se bavimo našim Ćelama, kada već Melanija, kakvo krasno srpsko ime, pokazuje tri prsta.
Elem, kako uveriti balkanske novinarske žicare, marginalce, koji su nekada pisali o Mici Trofrtaljki i Hariju DŽeksonu na bosanski način, sitne pulene naše novinarske mafije, da u Siriji zaista postoji i radi za UN čovek po imenu Ismet Bajramović Ćelo. Da je došao u ambasadu Srbije u Damasku i da smo o putu za Alep razgovarali sa Ćelom i otpravnik poslova ambasade gospodin Milan Vijatović i ja. I da taj Ismet Bajramović Ćelo nema veze s kriminalcem Ismetom Bajramovićem Ćelom, zlikovcem koji se ubio, ili je ubijen, pre dosta godina.
Kako to da u Sarajevu, zapravo, i ne znaju koliko ukupno Ćela oni imaju? Mrtvih i živih. Što je vrlo zabrinjavajuće po Balkan, evroatlantske integracije i ulazak u EU. Naime, dok Sarajevo zvanično ne saopšti Briselu spisak svih živih i mrtvih Ćela, nema majci otvaranja poglavlja na putu ka EU. Poglavlje 23 za BiH nosi ime „Mrtve Ćele, adresa Koševo“, poglavlje 32 glasi „Žive Ćele, nepoznata adresa“, a poglavlje 31 „Žive Ćele, poznata adresa“. Ili im je onaj zlikovac nacionalni heroj, pa pored njega pravo na život nema niti jedan drugi Ćelo? Čak ni ovaj u Siriji.
U Sarajevu kažu da znaju samo za dvojicu Ćela, Ramiza Delalića Ćela i onog što se navodno ubio, ili je ubijen. Zar ja treba da odem do Sirije i otkrijem im i trećeg Ćelu? I još da im dokazujem i brojem telefona 0930177751 da treći Ćelo postoji? Koji se zove Ismet Bajramović s nadimkom Ćelo, jer je zaista ćelav, i još usput i živ. Radi u Siriji i drži teretanu na Stupu u Sarajevu. I niko da okrene Ćelin telefonski broj i da skrušeno zapita: „Gospodine Ćelo, da li biste bili tako ljubazni da nam kažete jeste li vi živi Ćelo, ili onaj mrtav Ćelo?“
To se zove „grupie“ novinarstvo. Sarajevsko i beogradsko. Ma kakav intervju s predsednikom Asadom, „Politika“ je objavila moj razgovor sa mrtvim Ćelom. Za Pulicera. Doktoriraću na sarajevskim Ćelama...
Nisam znao da u Srbiji ima toliko javnih ličnosti koje obožavaju Donalda Trampa. Priznajem autentičnost i iskrenost po tom pitanju samo Vojislavu Šešelju i Vesni Jugović. Međutim, sada se svi javljaju, neki da im je Tramp svojevremeno nudio brak, ali su to s indignacijom odbili jer već imaju jednog tatu. Drugi da su programski zaslužni za njegov ulazak u Belu kuću, treći da nikada nisu sumnjali u Donaldov uspeh. U neverici slušam i gledam one koji su u noći predsedničkih izbora u SAD objašnjavali zašto Donald Tramp sigurno neće pobediti, kako sada hladno objašnjavaju zašto je pobedio. A tek oni jadnici – uvlakači što su u „Kraun plazi“ glasali? Dostojanstvo, šta to beše?
Donald Tramp je pobedio, Hilari Klinton i Demokratska stranka traže utehu za sadašnjost i pouke za budućnost. Što se tiče gospođe Klinton, nije bilo bolje pozicije u borbi za ulazak u Belu kuću od položaja bivše državne sekretarke i uz to još uz blagoslov aktuelnog predsednika. Stranka na vlasti koja izgubi izbore prvenstveno je sama kriva što ih je izgubila. Ovalna soba Bele kuće, jeftina ljubavna afera Bila Klintona, njegovo flagrantno laganje američkog naroda o tome i Hilarina podrška Bilovim tvrdnjama da „oralni seks nije seks“, čime je Bil izbegao impičment, jeste, između ostalog, i deo sveukupnog dosijea porodice Klinton. Tu je zatim bila i jeste neraščišćena borba unutar Demokratske stranke, bitka između centrističkih novih demokrata i progresivnog dela stranke, odustajanje Sandersa u korist Hilari.
Da li je izbor, zapravo, bio između „nesposobnog i nepodnošljive“? Tramp je delovao kao „svoj čovek, jedan protiv svih“, poput kauboja na Divljem zapadu, koji govori istinu. On je morao da se bori i s istorijom, naime, još od vremena Drugog svetskog rata do danas nekoliko puta se događalo da predsednički kandidat, koji je beležio lošije rezultate u ispitivanju javnog mnjenja, u poslednjem trenutku ostvari nagli skok popularnosti, koji ipak nije bio dovoljan za pobedu. Trampu je to ipak uspelo.
S druge strane, Hilari je delovala kao teški politički štreber. Na njenom licu se jasno čitalo da svog protivnika u TV debatama smatra idiotom. Međutim, glupi su uvek u većini, osvojite njihov glas i uvek ćete biti izabrani... Izvor: Politika
