Pravda

Piše: Aleksandar Dugin Danas, svaki narod je pod vladavinom sopstvene Močvare. Mi bismo, svi zajedno, mogli da započnemo borbu protiv ruske Močvare, francuske Močvare, nemačke Močvare, i tako dalje. Moramo da očistimo naša društva od uticaja Močvare. Umesto borbe između sebe, hajde da je isušimo zajedno. Isušivači močvara svih zemalja, ujedinite se! Druga stvar je da je gotovo sa anti-amerikanizmom. Ne zato što je to bilo pogrešno, već suprotno: zato što je američki narod sâm počeo revoluciju protiv upravo onog aspekta Sjedinjenih država koji svi mrzimo. Sada se vladajuća evropska elita, kao i deo ruske elite (koja je još uvek liberalna), ne može više kriviti, kao do sada, da su isuviše pro-američke. Sada bi trebalo da budu optuživani zbog onoga što jesu: korumpirana, perverzna, pohlepna banda bankstera i razarača kultura, tradicija i identiteta. Dakle, hajde da ispraznimo evropsku močvaru. Dosta sa Olandom, Merkelom i Briselom. Evropa Evropljanima. Soroša i njegovu sektu treba javno osuditi. Od sada je Močvara ekstra-teritorijalni fenomen, baš kao i međunarodne terorističke mreže. Močvara je svuda i nigde. Juče se centar Močvare, po svojoj suštini, nalazio u Sjedinjenim državama, ali ne više. Ovo je prilika za sve nas da počnemo da ih lovimo. Močvara se više ne manifestuje u strogo regionalnim oblicima. Ipak, postoji i još uvek je veoma, veoma moćna. Ali njena anti-nacionalna priroda je sada jasno vidljiva. Močvara se više ne može kriti iza Amerike. Otišla je u egzil. Ali, gde? U Kanadu? U Evropu? U Ukrajinu? Na druge planete, na koje su razni dopingovani glumci i glumice obećali da emigriraju u slučaju Trampove pobede? Sada je vreme za njih da ispune svoje obećanje. Ovo sve izgleda kao globalistički zanos. NJih je sada usisao ne-prostor, utopija, ničija zemlja, u zemlji liberalne utopije. Mi smo sada svedoci deteritorijalizacije Močvare, globalističke elite i svetske vlade. Kakva je struktura Močvare? Pre svega, Močvara je ideologija - liberalizam. Potreban nam je Nirnberški proces za liberalizam, poslednju totalitarnu političku ideologiju Moderne. Hajde da zatvorimo ovu stranicu istorije. Drugo, Močvara je posebna postmodernistička kultura. Ona se zasniva na raspadanju bilo kojeg entiteta digitalizacijom, obaveznim shizomorfizmom, i tako dalje. Da se Močvara isuši, to znači i povratak apolonijskom jedinstvu umetnosti. Umetnost treba da se vrati celovitosti. Treće, to je transnacionalni globalni kapitalizam. On je pokretač, gorivo Močvare. To su zajmovi, Federalne rezerve i sistem štampanja otrovnih zelenih novčanica. Moramo da završimo sve ovo i vratimo se realnom proizvodnom sektoru i merkantilističkom pristupu. Predlažem da iznova otkrijemo ideje Pitirima Sorokina. On je društveno kretanje istorije video kao lanac društvenih paradigmi koje je nazvao ideatske, idealističke i čulne. Ideatske - to je apsolutna dominacija duha nad materijom, asketizam i nasilno potčinjavanje materijalnog sveta duhovnim i verskim težnjama. Idealističko je uravnoteženo i zasnovano na skladnom suživotu duha i materije, gde je duhovni deo malo dominantan, ali ne isključiv, kao kod ideatskog tipa. U čulnom tipu društva materija dominira nad duhom, telo dušom. Močvara je čulni tip društva. Do nedavno, izgledalo je da su "čulno" i "američki" sinonimi. Ali nakon Trampovog trijumfa, sve je drugačije. Sada je to, čulno globalno i eks-centrično. Trenutno kao da je na delu neki 'translatio Imperii', nigde i svuda. Sorokin je naglasio da ciklična priroda društva sledi samo jedan lanac sukcesije: od ideatskog do idealističkogi do čulnog. Idealista ne može da pratiti čulno, kao i što je nemoguće da Močvara postane polumočvara. U Močvaru dolazi Sunce, to jest, vatra, Duh - Duh u svom radikalnom, ideatskom obliku. Da bismo isušili Močvaru, potrebna nam je Sunčana vatra, Velika vatra koje bi trebalo da bude u izobilju. Močvara i Vatra su dva suprotna elementa raspoređena na zemlji. Geopolitika sada postaje vertikalna. Oboje se mogu naći u bilo kojoj tački. Značenje mesta sada je zbirni trenutak procesa za isušivanja močvare. Gde? Ovde i sada. Močvara više nije američka hegemonija, jer novi predsednik Amerike odbacuje takvu hegemoniju. Tako da je hegemonija “tout court”. Hegemonija sa čistom postmodernističkom prazninom u sredini. Sjedinjene države su Daleki zapad sveta. To je prostor Ponoći. I tada se postiže krajnja tačka pada. U trenutku kada se događa jedna od promena polova. Zapad se pretvara u Istok. Putin i Tramp su u dva suprotna ugla planete. U 20. veku, ova dva ekstrema su bila oličena u dva najradikalnija oblika modernosti - kapitalizmu i komunizmu. Dva apokaliptična čudovišta - Levijatan i Behemot. Sada su pretvorila u dva eshatološka obećanja: Putinove Velike Rusije i samooslobađanje Amerike pod Trampom. Dvadesetprvi vek je konačno počeo. Dakle, sve što je sada potrebno je Vatra. Izvor: Katehon