Osim toga, ona kao rukovodilac Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Srbije kaže da sve to utiče na poremećenu starosnu strukturu.
"Svake godine Srbija gubi jednu opštinu od 35.000 stanovnika", rekla je Bjelobrk u emisiji "Okruženje" u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi- CDRSEE i dodala da je u Srbiji sve više starih, a sve manje mladih koji su tu i koji ne žele ili ne mogu da rode.
"Ako se odluče da rode, prosečan broj dece na jednu ženu je 1,4, a treba da bude 2,1, da bi se obezbedilo prosto obnavljanje stanovništva, da nas ima onoliko koliko nas je bilo", rekla je Bjelobrk.
Kaže i da, nažalost, ako se krene od nataliteta, mortaliteta i migracije, Srbi će biti stariji za tri godine i prosečna starost biće 46 godina, svaki četvrti stanovnik biće stariji od 65 godina i biće nas negde oko 6,5 miliona, "uz najbolje pretpostavke".
Miljenko Brekalo sa Instituta društvenih nauka u Zagrebu kaže da je depopulacija sela u Hrvatskoj bila karakteristična za '60. i '70. godine, kada su ljudi odlazili u grad i tražili posao, a jedan deo populacije odlazio u inostranstvo, na takozvani privremeni rad, sa koga se većina nije vratila.
S druge strane, kaže Brekalo, poslednjih 20 godina, trend depopulacije prisutan je i u gradovima, iz više razloga, jedan deo privrednih preduzeća je stradao tokom ratnih razaranja, zatim proces privatizacije je uništio određen broj privrednih subjekata i ljudi su ostali bez posla, a industrijski rad nije na predviđenom nivou.
"Usled toga, jedan deo naroda otišao je u inostranstvo, ili je još uvek nezaposlen. Čim nemate materijalnih sredstava za život, ne zasnivate porodicu, onda nema ni novorođenih i to je negativan trend koji će imati velike posledice u Hrvatskoj, ali i u okruženju situacija je identična", smatra Brekalo.
Univerzitetski profesor Miroslav Doderović iz Crne Gore, s druge strane, kaže da je Crna Gora po statističkim podacima izuzetak u regionu, da ima pozitivne pokazatelje, kada je u pitanju prirodni priraštaj i u prethodnim decenijama konstituisala se kao održivi demografski sistem, koji se nalazi u demografskoj ravnoteži.
"Mi smo, zajedno sa Kosovom, izuzetak u celom regionu. Crna Gora u prethodnim decenijama svrstavala se u zemlje sa visokim natalitetom i to možemo objasniti tradicionalnim faktorima, bila je poželjna višečlana porodica, zbog različitih istorijskih, političkih i vojnih razloga", smatra profesor.
Dodaje da je takođe Crna Gora jedina od bivših republika Jugoslavije koja nije doživela neposredna ratna razaranja, imala je političku stabilnost i svi ti faktori su, smatra, uticali pozitivan prirodni priraštaj.
Damir Josipovič sa Instituta za narodna pitanja iz Slovenije rekao je da se u njegovoj zemlji očekuje, za 20-30 godina, jedna stagnacija stanovništva, ali naglašava da će se bitno promeniti struktura.
"Udeo starijih osoba bitrno će porasti, dok će se udeo mlađih od 15 godina bitno smanjiti, zato što dolazimo u novi ciklus relativno malobrojnih generacija koje mogu da očekuju da će imati decu", kaže Josipovič.
Ukazuje i da se promenila definicija broja stanovništva i da se više u stalno stanovništvo ne ubrajaju "gastarbajteri" i da je sada princip uobičajenog prebivališta.
Istraživanje agencije IPSOS pokazalo je da više od 80 odsto građana država u regionu označava problem bele kuge kao izrazito značajno društveno i nacionalno pitanje, a posebno visok stepen značaja ovoj temi pridaje se u Srbiji i Hrvatskoj.
Građani takođe smatraju da politički establišment poklanja premalo pažnje tom pitanju i u tom pogledu javnost u Srbiji i Hrvatskoj ponovo je najkritičnija prema svojim vladama.
Izvor: Tanjug
