To smatraju ekonomski stručnjaci, koji kažu da su podaci koje je Izetbegović izneo u svom govoru u Evropskom parlamentu “čista statistička kozmetika”.

"Porast BDP-a u 2015. bio je 3,14 posto, što je dvostruko više u odnosu na 2014. Ove godine očekujemo da stopa rasta BDP-a ostane na tri posto, s mogućnošću povećanja i na četiri posto u srednjoročnom periodu. Prihodi od indirektnih poreza su porasli za tri posto. Industrijska proizvodnja povećana je za 2,2 posto. Nezaposlenost je u odnosu na prošlu godinu opala za 4,4 posto", rekao je Izetbegović u Briselu.

Ipak, to ne predstavlja stvarno stanje ekonomije u BiH, budući da su zemlju, između ostalog, 2014. pogodile poplave, pa je normalno očekivati da će porasti industrijska proizvodnja u sledećoj godini, iako je, dodaju stručnjaci, taj porast “smešan i zanemariv”.

Ekonomski porast ni izbliza nije dovoljan da se reši problem siromaštva i deficita uz veliko zaduživanje zemlje, a, s druge strane, smanjena nezaposlenost je delom rezultat odlaska građana u potragu za poslom u drugim državama.

“Pravilnije bi bilo utvrditi da je BiH u 2015. godini među onim ekonomijama u regiji koje su ostvarili najviši ekonomski rast, ali ne i da je imala ‘najbrže rastuću ekonomiju u regiji”, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Tuzli Kadrija Hodžić.

Nezaposlenost na početku 2016. godine, merena kao registrovana stopa nezaposlenosti od 42,6 posto i kao anketna stopa nezaposlenosti od 25,4 posto najveća je u Evropi, dodaje.

S druge strane, u Hrvatskoj je stopa anketne nezaposlenosti negde oko 13 posto, u Srbiji 17, a u Crnoj Gori 19 posto.

“Smanjenje nezaposlenosti, na koje se poziva gospodin Izetbegović, delom se može objasniti masovnim odlaskom stanovništva na rad u inostranstvo. O tome svedoči sledeća prosta računica - prema „Anketi o radnoj snazi 2016“ ukupnu radnu snaga u 2014. godini čini 1.136.000 osoba, a u 2015. godini 1.074.000. Razlika je 62.000 osoba. Ako se pođe od toga da je broj zaposlenih porastao za 10.000, ali i da je broj nezaposlenih porastao za 7.000, gde se „izgubio“ ostatak od nekih 30.000 do 40.000 osoba? Mogući odgovor je da su odustali od uzaludnog prijavljivanja na Zavod za zapošljavanje i otišli raditi na crno ili su otišli raditi u inostranstvo.”

Iako BDP jeste porastao, to nije merodavan pokazatelj da građani žive bolje, a njegov porast ni izbliza nije dovoljan da se reše problemi siromaštva i hroničnih deficita.

“Usto, za razliku od Izetbegovićevih 3,14 posto, Centralna banka BiH je zvanično objavila da je ostvareni nominalni rast od 3,26 posto u 2015. godini. Ovaj rast je zasnovan na rastu industrijske proizvodnje i rastu realnog prometa na malo, koje se dijelom mogu objasniti niskim osnovicama usled poplava u istom periodu prošle godine”, dodaje Hodžić.

Za profesora na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu DŽenana DŽonlagića, postoje mnogo bolji ekonomski indikatori, a to je kako građani žive.

“LJudi koji izjavljuju kako su ekonomski rezultati u BiH fascinantni su ljudi koji žive u paralelnom svetu i ne razumiju realne ekonomske pokazatelje. Ako pročitate izveštaj Evropske komisije i Agencije za statistiku EU, on će vam reći da je najlošija karika u BiH upravo statistika, ako vam EU kaže da vam je statistika nepouzdana, kako onda možete na temelju toga izlaziti sa takvim podacima? Šta znači dva posto rasta industrijske proizvodnje, to je toliko mizerno i nisko, da je bolje to ne spominjati.”

Ključni pokazatelji koji govore u kakvom stanju su bh. ekonomija i društvo su ekstremno nizak dohodak po glavi stanovnika, ogromna nezaposlenost, veliki spoljnotrgovinski deficit te spoljni dug koji se utrostručio od 2006, ističe DŽonlagić.

“Ono što je ključni pokazatelj je ekstremno nizak dohodak po glavi stanovnika, niska primanja građana, ispod svakog evropskog proseka.”

Prema podacima agencija za statistiku država regije, najviša prosečna plata u zemljama Zapadnog Balkana je u Sloveniji (1.022 evra), sledi je Hrvatska, gde prosečna plata iznosi 752 evra dok je u Crnoj Gori taj iznos 488 evra. U BiH je prosečna plata 424 evra, Srbiji 374, a u Makedoniji 354 evra.

“Imamo i drugi pokazatelj, a to je veliki sponjnostrgovinski deficit, koji je oko sedam milijardi KM (3,5 milijardi evra), više se uvozi nego što se izvozi i to je već hronično oboljenje ekonomije. Takođe, u posljednjih deset godina utrostručio se spoljni dug zemlje. Struktura tog javnog duga je jako loša da to uglavnom ide na krpljenje budžetskih rupa. BDP je izuzetno nizak i to što se sada vrti na dva do tri posto je nedovoljno i ne može biti razlog za neko ushićenje”, ističe DŽonlagić.

S ovim se slaže i Hodžić, koji dodaje da stopa rasta od tri posto, čak i ako bude zadržana u narednim godinama, neće biti ni izdaleka dovoljna. Da bi se potstakao rast zaposlenosti i smanjenje siromaštva, uz rast ukupnog duga, to treba iznositi osam do devet posto, objašnjava Hodžić.

“Da se mi tolikom brzinom krećemo napred primietili bi to ostali, pa bismo, recimo, bili na naslovnici sljedećeg broja Ekonomista. Možemo reći da što se tiče privrednog razvoja mi idemo puževim korakom, odnosno da je ekvivalent našeg kretanja u 2016. kretanje kornjače”, opisuje situaciju ekonomski analitičar i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci Goran Radivojac, pitajući se da li iko u BiH trenutno može nabrojati pet velikih investicija.

“Činjenica je da je neprihvatljivo veliki broj stanovnika nezaposlen, a ipak smo mi 500-ak kilometara od nekog Beča, Verone, da ne govorim o LJubljani, Zagrebu. To su područja koja imaju dramatično veću zaposlenost od nas i ne možemo reći da smo u odnosu na njih napravili bili kakav bum, naprotiv pitanje je decenija, ne godina, kada njih možemo stići.”

Kako dodaje, BiH ima problem ne samo sa konceptom privrednog razvoja, nego i taj da prati tehnološki razvoj današnjice, te se ne može reći da u zemlji postoji, ne jedinstven, nego bilo kakav sistemski pristup podršci privredi.

“Sve što imamo u BiH je rezultat lične inicijative i uspeha pojedinaca da nešto naprave u svom kraju, tako da to više liči na oblik neke feudalne ekonomije, nego na neki sistem kojim se upravlja. Kada uzmemo industrijsku kartu bivše Jugoslavije koja je prepuna fabrika, pa vidimo na šta danas liči karta BiH. Privreda i BiH, i FBiH i RS-a pati od fenomena stečaja, loših privatizacija, nedostatka investicija. Mi nismo ni po produktivnosti, ni po industrijskoj proizvodnji ni prema drugim pokazateljima ni blizu da stignemo 1991. godinu.”

Prema njegovom mišljenju, investicije bi trebale biti deo nekog šireg, ozbiljnijeg paketa koji bi u neko dogledno vreme dao zamah pravom privrednom razvoju.

“Mi ovde još imamo određeni broj stanovništva koji je video kako je to izgledalo poslije 50-ih i 60-ih godina, kako izgleda ozbiljan privredni razvoj, kako se to radi u ozbiljnoj zemlji na ozbiljan način i kako se postižu ozbiljni rezultati. Nažalost, to je ovde bilo prije 60 godina i mi o tome danas možemo samo da maštamo.”

BiH je najsiromašnija zemlja u Evropi i spada među 20 najsiromašnijih u svetu, kažu sagovornici, gde 2,5 miliona stanovnika živi na granici siromaštva, a njih 600.000 sa 1,5 eura ili manje dnevno.

Izvor: Al DŽazira

Stoga je, dodaju, nerealno i neozbiljno govoriti o BiH kao najbrže rastućoj ekonomiji u regiji.