Pravda

“Možda su neki tužni što se nije dao povod da, ko zna ko, pod ovim ili onim izgovorom napravi haos, ali ja znam da sam imao odgovornost i da sam mogao samo toliko koliko sam na dan izbora kazao – ako je stvar ‘krvavo ozbiljna’ treba vanredna sednica Vlade, Veća za nacionalnu bezbednost ili Saveta za odbranu. Ništa se nije desilo. To govori dovoljno. Meni je bila jasna i poruka dan ili dva nakon izbora kada su se sastali direktor Uprave policije, predsednik Vlade i direktor ANB-a, gde sam bio suvišan. I hvala im što su tako mislili, i ja mislim da sam tu bio suvišan. Jer, ta vrsta konsultacija formalnih ili neformalnih, nije potrebna ni u jednoj državi u kojoj postoje pravno uređene stvari”, rekao je “Vijestima” Danilović, koji je inače član Veća za nacionalnu bezbednost. On je objasnio da o “državnom udaru neki drugi treba da daju odgovore”, a da će on govoriti kao političar kada mu istekne “tehnički mandat”, navodeći da to jedva čeka. “Neću dopustiti da moja reč smeta istrazi ili nekom pomaže. Idem sa gorčinom da su me iz DPS-a, znajući da nije istina, optužili da sam se stavio na stranu terorista kao svedok saradnik. Poručio sam im javno da lažu i dobro znaju zašto, da nisam imao pravo, ni mogućnost da na dan izbora procenjujem koliko je pretnja opasna. Samo sam znao da mnogi jedva čekaju metež kako bi iskoristili priliku da naplate račune prema ovome ili onome, zato sam zamolio građane da to proslave kući. Jer, oni su uslov bez kojega se ne može napraviti haos”, rekao je Danilović. On je poručio da ne treba izazivati stvaranje neprijatelje, aludirajući na zvaničnu Rusiju, na osnovu “medijskih presuda, tamo gde bi moglo da nas zaboli”. “Ukoliko zvanični istražni organ kaže da istraga vodi do dvojice nacionalista koji su ruski državljani, za šta će se ponuditi dokazi, onda je zlokobno kroz medije naklonjene DPS-u optuživati zvaničnu Rusiju. To bi moglo biti skupo u svakom smislu, posebno zbog odnosa sa zemljom koja nam je i spoljnotrgovinski partner. Ako smo požurili da zaključimo da 20 uhapšenih državljana Srbije nema veze sa državom Srbijom, onda je manja vjerovatnoća da dvojica nacionalista iz Rusije imaju veze sa Kremljom. Ali ne sporim mogućnost da to neko dokaže. Samo mislim da državi Crnoj Gori mediji i pojedinici iz vlasti nanose veliku štetu, targetirajući tamo gde bi državi trebalo prijateljstvo”, dodao je ministar. On je izrazio zabrinutost, navodeći da ”neko jedva čeka da se u ovom slučaju presudi onako kako misli da treba”. “U našoj megalomanskoj svesti ima jedna stvar koja se pristojnom stanovniku Crne Gore ne može sviđati – da mediji bliski DPS-u žele da iza cele ove priče stoji neko ogroman, opasan i veliki, a da nas on ništa ne košta. Plašim se da to nije ozbiljno vođenje politike i da treba da budu strpljivi oni koji već pozivaju na strpljenje,” rekao je. Rezimirajući rad u MUP-u pred istek polugodišnjeg mandata u Vladi izbornog poverenja, on je izrazio gorčinu zbog količine opstrukcije kojoj je bio izložen, a koja, tvrdi delimično proističe iz zakona.On je rekao da u okviru Zakona o unutrašnjim poslovima nije mogao za šest meseci da uradi više nego što je to učinio. Počev od kontrole nad radom Uprave policije, pa do sprovođenja izbornih zakona. “Svaku zakonitu mogućnost sam koristio do maksimuma da kontrolišem rad Uprave policije, do toga da tražim i smene pojedinaca. Ali, kad Vlada brani organ u sastavu, a ne ministra koji je izabran u parlamentu, onda to govori o politikanstvu najgore vrste, a ne profesionalizmu”, rekao je on. “Da se ne bi stvarala iluzija, Crna Gora nema ministra policije iako je ministar unutrašnjih poslova to kolokvijalno i javno. Nadležnosti ministra unutrašnjih poslova u konkretnim slučajevima, gde su nadležni Uprava policije i njen menadžent, su male. Treba promeniti zakon i staviti policiju pod civilnu kontrolu, jer ako ona za postupanje ne odgovara ministru, izuzev pro forme, onda ćemo ubuduće imati veliki problem. Po zakonu ministar u vladi predlaže direktora UP a kad se to završi, suštinski se njegova nadležnost svodi na unutrašnju kontrolu koja je, opet, kroz zakon onemogućena i kroz praksu nenaviknuta, da radi svoj posao. Ta zakonska rešenja koja su ranije trebalo da pomire koalicione partnere da neko ima direktora policije a neko ministra, Crnu Goru skupo koštaju u oblasti bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala. Građani očekuju akciju ministra, a on po sadašnjim zakonima treba da moli da se nešto preduzme”, rekao je Danilović. Danilović smatra da treba menjati Zakon o biračkom spisku, jer se iz njega ne mogu brisati preminule osobe bez inicijative zdravstvenih ustanova ili porodica. Takođe, zakon brani da se izbrišu osobe koje ne žive u Crnoj Gori i imaju rezidencijalni uslov kao osnov za pravo glasa. “Tako bismo jednom za svagda rešili problem da 520 hiljada ljudi nikako da pročistimo jer su zakoni smetnja”, kazao je Danilović. Dodao je da je na Vladi tražio da se mora precizirati na koji način se dobija privilegovano državljanstvo. “Naš zakon o državljanstvu je najrestriktivniji u Evropi, jer pravo na državljanstvo nemaju oni koji dele sudbinu sa nama 20 godina a neko ko ne deli sudbinu sa nama to pravo ima,” rekao je on. Izvor: IN4S