Na pitanje da li je za njega zamislivo širenje EU, on je u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir" rekao da je za Uniju najvećeg interesa ono što se događa na Balkanu.
"Mi vidimo da se Turska tamo bori za osvajanje terena, vehabijska struja i Rusi su takođe zainteresovani da dobiju na uticaju. Evropa ne sme prepustiti taj teren drugima. To za mene znači što brže pristupanje Srbije”, naglasio je Kern, dodajući da je njemu zamisliv i prijem Albanije.
On, kako kaže, ima "veoma pozitivne emocije prema Evropi”, ali da evropske vrednosti više nisu nešto što se podrazumeva već se za njih mora boriti.
"Sećam se kada smo posećivali rodbinu u Cceškoj i Slovačkoj ili kada smo putovali u Italiju. Evropa znači da nema granica, pretresa na carini. Emocije posle Trampa pokazuju nam da je Evropa zajednica vrednosti koja se zasniva na demokratiji, vladavini prava i ljudskog dostojanstva. Međutim to sve više nije nešto što se podrazumeva, i moramo se za to boriti“, poručuje Kern.
On je dodao da je migrantsko pitanje najveći problem sa kojim se danas Evropa suočava, ocenivši da je put do rešenja težak.
Kern je kazao da je nakon referenduma o Bregzitu na Generalnoj skupštini UN imao utisak da mnogi sažaljevaju Evropljane pod motom "Evrope neće biti još dugo“.
“Međutim, mi smo najuspešniji ekonomski prostor sveta. Ispred smo Kine i SAD, i bilo bi dobro da imamo više evropskog samopuzdanja”, smatra Kern.
Na konstataciju da je još aktuelni predsednik SAD Barak Obama upozorio na nacionalizam on je istakao da između Donalda Trampa, Bregzita, Marin le Pen i Slobodarske partije Austrije (FPO) postoji direktna veza.
“Globalizacija je stotine miliona ljudi dovela do siromaštva. Istovremeno proizveli smo takmičenje među zemljama gde se dampingom u platama. Tehnološki preokret, automatizacija i robotizacija povećavaju pritisak na tržište rada”, objasnio je on.
Sve više ljudi radi poslove od kojih više ne može živeti a prosečne plate padaju zato što raste broj ljudi koji više nisu u klasičnom radnom odnosu, podsetio je on i naglasio da pri tom desničari nude samo obećanja, a ne i odgovore na ove probleme.
Upitan da li Turska, ako se vrati vladavini prava, ima mesto u Evropi on je rekao da demokratska Ankara ima mesto u Evropi, ali ne i po svaku cenu u EU.
"To bi vodilo ka ekstremnim ekonomskim problemima. Već danas se borimo sa širenjem EU na istok, koji je opteretio naše tržište rada. Kada je reč o Turskoj sa 80 miliona stanovnika, nismo u stanju da savladamo prijem”, naglasio je kancelar.
On je kazao da EU nedostaju efikasni mehanizmi odlučivanja, i da je drgi problem u evrozoni, gde nema pravi koncept, te da sada, zbog evra, postoji još veći disparitet između zapada i juga.
Prema njegovom mišljenju, Bregzit će poslužiti kao katalizator, dodajući da će mnogima biti jasno zašto zemlje podržavaju EU i rekao da je on vatreni „austrijski Evropljanin“.
U Evropi je, kako ističe, neophodno više lojalnosti i solidarnosti koja je u opadanju.
Na pitanje da li je Rusija partner EU Kern je kazao da je Moskva važan ekonomski partner, sa kojom je mnogo šta povezuje i kojoj je Austrija istorijski gledano za mnogo toga zahvalna.
"Ekonomski gledano bilo bi važno da se ukinu sankcije. One treba da budu preispitane. Međutim očuvanje evropskih vrednosti mora biti vrednije od kratkoročnog ekonomskog uspeha”, kazao je on.
Na mogućnost da Marin Le Pen pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj Kern ukazuje da, ako u jednoj od ključnih zemalja EU desničarski demagozi preuzmu vlast, dolazi do velikog problema.
"Ekonomska šteta koju neko kao Le Pen može napraviti ne može se ni proceniti. Za nas bi to značilo veliki gubitak blagostanja, i Evropa i Austrija bi bile siromašnije”, ocenio je on.
Izvor: Tanjug
