Piše: Miroslav Lazanski Kako je nestalo oružje iz magacina vojske u Ostružnici – verovatno će utvrditi istraga. Je li magacin prethodno „tipovan”, pa onda obijen, ili je neko na „fin” način usred dana ukrao oružje? Da li je magacin stražarski ili samo kamerama obezbeđivan, ili je u pitanju kombinacija – i kakva? Ne bih od te krađe pravio spektakularnu priču, pre dvadesetak godina sa jednog našeg vojnog poligona, takođe slabo čuvanog, ukraden je tenk M-84, koji je zatim pod okriljem noći prebačen u vojsku Republike Srpske. Kako je to tada bila bratska pomoć jednog našeg patriote braći sa druge strane reke Drine, niko od toga nije pravio dramu.
Godine su prolazile, ratovi su se završili, mi odlučili da nikada više ne ratujemo, ali šta ćemo sa oružjem koje se zateklo? Nešto prodasmo, nešto poklonismo, nešto istopismo, ali svejedno preteklo je još dosta. I to što je ostalo, a hvala bogu ima ga još, nagurasmo u magacine. Kad tamo novi problem, ko će da čuva te magacine? Kamere? Dosta nepouzdane, mogu i da se pokvare baš kad ne treba.
Da magacine čuvaju vojnici po ugovoru? Neće, skidaju se iz službe, za 32.000 dinara plate neće da rade, pa ni da čuvaju magacine. Da ih čuvaju vodnici i zastavnici za sličnu platu? Da vidimo fizičke sposobnosti većine vodnika i zastavnika. Čast izuzecima, ali većina ne bi istrčala 100 metara ni za 50 sekundi. A zastavnici i vodnici razmišljaju ne samo o magacinima s oružjem već i o položajnim grupama u vojsci. Pa zastavnik 17. položajne grupe sa 39 godina radnog staža ima na tu grupu 26.000 dinara, odnosno ukupnu platu od 46.630 dinara, onemogućeno mu je dalje napredovanje, jer više i nema formacijskog mesta zastavnika prve klase, osim prvih podoficira u jedinicama koji su jedini zastavnici prve klase u vojsci. Ukinuto 2007. godine sa slavnom reformom oružanih snaga Srbije. Od januara 2017. taj zastavnik biće u 19. položajnoj grupi sa 23.000 dinara, što znači da neće imati ni tih 46.630 dinara plate. A treba pomno da čuva magacine da oružje ne bude pokradeno i da, što se tiče životnog standarda, disciplinovano deli ukupnu sudbinu prosečnog građanina Srbije. A prosečni građanin Srbije, jelte, čuva magacine s oružjem i u opisu posla mu je da je spreman i dužan i život da položi na radnom mestu. Zbog deset pištolja i sedam „kalašnjikova”?
Kad sam nedavno ukazao na potrebu da ozbiljno razmotrimo aktiviranje redovnog služenja vojnog roka, neki stručnjaci iz Ministarstva odbrane izneli su podatak da bi to koštalo oko sedam milijardi dinara. Ne znam jesu li se šalili, ali to je mali iznos u poređenju s onim što se dobija. Potpuno profesionalna vojska uvek je skuplja od kombinovanog sistema popune oružanih snaga. Potpuno profesionalne armije mogu sebi da dozvole samo bogate zemlje, ili države u kolektivnom sistemu bezbednosti. To su vojne implikacije, o političkim možemo da se sporimo. Služenje redovnog vojnog roka jeste tradicionalna kultura srpskih oružanih snaga. Koja je prekinuta demokratskim promenama 2000. godine. Pa po uzoru na neke zemlje NATO-a, a propisi NATO-a postali su upravo posle 2000. sveto pismo vojske Srbije, dakle po uzoru na NATO oformili smo i vojni sindikat. Pošto su vojnici, podoficiri i oficiri preko noći postali „službenici, činovnici države u uniformi”. Kako službenici, ili kako bi to bivša braća Hrvati rekli „namještenici”, imaju pravo na sindikalno okupljanje, odnosno pravo na štrajk, gle sada smo kao iznenađeni i, zapravo, skoro uvređeni što je to vojni sindikat i najavio. Nezadovoljni položajnim grupama i kvalifikacijama da treba da snose težinu ekonomskog trenutka zemlje. Uveli ste vojni sindikat po modelu NATO-a, a „zaboravili” da taj modni detalj oružanih snaga Srbije ukinete 2012. godine. I sada upravo oni koji na sav glas već godinama lobiraju za NATO iznenađeno tvrde da NATO preko vojnog sindikata pokušava da ruši premijera Aleksandra Vučića. Otkriće...
Ako su vojska i policija najvažnije institucije suvereniteta ove zemlje, onda vojska i policija moraju da imaju prioritet u materijalnom vrednovanju. I grčka ekonomija ima velike probleme, ali grčka vojska ima sjajne plate i supermoderno oružje. Stvar shvatanja i prioriteta.
I da ne zaboravim, u Briselu je potpisano pristupanje Srbije borbenoj grupu EU „Helbrok”. Borbenu grupu čine vojni sastavi iz Bugarske, Rumunije, Grčke, Kipra i Ukrajine. Srbija će u tu borbenu grupu detaširati vod vojne policije, grupu za civilno-vojne odnose i do pet štapskih oficira. Imam nekoliko pitanja s tim u vezi: koje je tačno operativno područje te borbene grupe, da li Srbija zadržava nacionalnu komandu nad svojim vojnicima i oficirima unutar te borbene grupe, da li se srpski vojnici unutar te borbene grupe mogu naći i na Crnom moru mimo volje Beograda, ili ne daj bože i na Baltiku, zašto se grupa zove borbena i ko sve to plaća? Naivno. Izvor: Politika
