Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili bosanski predsednik Alija Izetbegović, srpski predsednik Slobodan Milošević, hrvatski predsednik Franjo Tuđman, zatim glavni američki posrednik Richard Holbruke i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra.

Ipak, nakon skoro četvrt veka potrebno je napraviti osvrt i videti šta nam je doneo Dejtonski sporazum posle toliko vremena i na kojoj se poziciji nalazi.

Analitičar Božo Spasić kaže da je nesumnjivo to da je potpisivanje Dejtonskog sporazuma značilo završetak rata.

- Ako bismo mogli da odaberemo koji dokument je bio koristan, dokumenat koji je veoma bio značajan za sve narodne na prostoru BiH onda je to Dejtonski dokument koji je doneo prekid rata – kaže Spasić i dodaje da je nesporno da Srbi nikako ne mogu biti nezadovoljni ovim sporazumom, jer naprosto sama činjenica da kad god nastupe određene nesuglasice, sumnje, verbalni sukobi u BiH, svako izvlači iz fioke Dejtonski sporazum.

- Mislim da su ga do sada najčešće Srbi izvlačili s obzirom da je od tog tzv. muslimanskog faktora uvek bilo pritisaka da se umanji značaj Dejtonskog sporazuma, praktično da se umanje i one odredbe koje su entitetima dale određene nadležnosti – rekao je Spasić za naš sajt.

Hrvati najnezadovoljniji jer nisu dobili nikakav značaj

Kada su u pitanju Hrvati, sagovornik kaže da su oni potpuno nezadovoljni Dejtonom, jer, kako kaže, njihov veliki vođa Franjo Tuđman na kraju „svoje balade“ nije uspeo da za Hrvate u BiH dobije entitet.

- Dakle Hrvati mogu biti najnezadovoljniiji jer nisu dobili nikakav značaj u smislu državnosti – naglašava analitičar.

U ništa boljoj poziciji nisu ni Bosanci. Dakle, kada su oni u pitanju i njihovo rukovodstvo stvari stoje ovako: oni su potpisali taj sporazum i on je doneo mir, ali njihove ambicije su bile mnogo veće, a to je bio zahtev za centralnu državu.

- Sve u svemu kada se sabere, Dejtonski sporazum je jedan vrlo koristan dokumenat i Srbija kao garant tog Dejtonskog sporazuma zapravo će insistirati da se on i dalje primenjuje, i sada mi možemo sa sigurnošću tvrditi da sledećih 20 godina neće biti nekih većih promena unutar Dejtonskog sporazuma, obzirom na činjenicu da bi ta promena sporazuma značila i raspad i ponovni sukob na tom prostoru – objašnjava Spasić.

S druge strane, analitičar Tomislav Kresović se ne slaže u potpunosti sa Spasićem. Naime, on se složio da je Dejtonski sporazum u ono vreme doneo mir na Balkanu, ali se on od 1995. godine značajno izmenio i promenio svoju vizuru u odnosu kakav je bio.

- Republika Srpska je pod Dejtonskim sporazumom imala mnogo šira ovlašćenja, imala je svoju vojsku, ali došlo je do smanjenja ovlašćenja RS i jačanje Federacija BiH, odnosno da postoji zajednička vojska.

Kresović u svom izlaganju najavljuje Dejton 2, odnosno promene mogućeg statusa entiteta u BiH, konkretno RS i stvaranje uslova za neku vrstu državotvorne samostalnosti Republike Srpske, te se realno može očekivati u narednom periodu od 5 godina izjašnjavanje u Republici Srpskoj za oblik samostalnosti i za šire povezivanje sa Srbijom. 

- Dejtonskim sporazumom Srbija je dobila jednu obavezu zaštite Republike srpske i na ekonomskom i političkom planu, a sa druge strane RS je postala čvršća i povezivanju i delovanju prema Srbiji i prema Ruskoj Federaciji - završava Kresović.

Iako su mnoge stvari bile dogovorene, Dejtonski sporazum je bio proglašen neuspelim pola sata pre zatvaranja konferencije pošto bosanska strana nije htela da prihvati finalnu nagodbu. Sporazum je ipak uspeo nakon što je u zadnjem momentu donesena odluka da će se arbitraža u vezi sa brčanskim koridorom odraditi u naknadnom periodu.

Izvor: Mediji