Na grbu obnovljene Vizantije nalazila su se četiri slova "β" koja imaju identičan oblik sa ćiriličnim slovom "V". Reč je o akronimu motoa dinastije Paleolog tj. motoa Vizantije: "Car Careva, Caruje nad Carevima“ ("Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).
Ovde se misli na Isusa Hristosa - cara nebeskog, koji caruje nad svim carevima sveta.
Despot Stefan je uveo varijaciju ovog grba i umesto četiri "β" stavio četiri "S". Vizuelno izgledali su skoro identično, a reč je bila o početnik slovima imena Srba.
Krst sa ocilima je, uz dvoglavog belog orla, najznačajnija heraldička figura koja čini tradicionalni grb naše zemlje, a evo i objašnjenja njegove simbolike
Srbija u srednjem veku nije imala svoj poseban državni (zemaljski) grb jer se smatralo da su zastava i grb vladara simboli države kojom on vlada, a krst sa ocilima između krakova počeo je da se prikazuje kao grb Srbije tek u Ilirskim grbovnicima s kraja 16. veka.
Iz fiktivne heraldike ovaj grb preselio se u srpsku praktičnu heraldiku 18. veka i predstavlja grb ili deo grba Srbije sve do naših dana.
Izvor: Dnevno.rs
