Mnogi govore o problematičnim stavovima novog američkog predsednika Donalda Trampa, koji smatra da SAD ne moraju da poštuju svoje obaveze kao države članice vojnog pakta.

On je u kampanji govorio da da pod njegovim vodstvom SAD neće automatski braniti neku drugu članicu NATO pakta ako bude napadnuta, što bi trebalo da bude osnovna obaveza svake članice najvećeg i najmoćnijeg vojnog saveza na svetu. Kada su Trampa upitali da li bi branio državu članicu NATO-a ako je napadne Rusija, on je odvratio "ako su ispunili svoje obaveze prema nama, onda da".

Sada kad je postao predsednik SAD, postoji strah u Evropi da joj SAD neće priteći u pomoć.

Tramp insistira da bi evropske države trebalo da troše više novca na odbranu svojih granica i oštro je kritikovao "stari kontinent" jer je dopustio da se dese teroristički napadi.

„"Nalazimo se pred najvećim izazovima za naššu bezbednost u čitavoj generaciji. Sada nije vreme da se dovodi u pitanje vrednost partnerstva između Evrope i Sjedinjenih Držžava", izjavio je Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Prema njegovim recima, "za poslednjih nekoliko godina situacija sa bezbednošću se „dramatično pogorššala" zbog Rusije i nestabilnosti na Bliskom istoku i severu Afrike. Jens Stoltenberg urgirao je, nakon razgovora sa Trampom, da sve članice vojnog saveza obezbede potreban novac za "osiguravanje transatlantske veze", koju Donald Tramp planira da preseče ukoliko članice ne počnu da izdvajaju dva posto BDP-a za finansiranje Alijanse. Od svih 28 zemalja članica NATO samo SAD, Velika Britanija, Poljska, Estonija i Grčka ispunjavaju obaveze prema Alijansi u vidu izdvajanja propisane sume novca. Amerikanci doprinose najviše sa 3,6 % BDP, piše u godišnjem izveštaju NATO. Da li će lideri evropskih zemalja pristati na to, ostaje da se vidi. Međutim, treba uzeti u obzir činjenicu da se mnoge države članice NATO suočavaju sa brojnim finansijskim izazovima i ekonomskim problemima. Osim toga, NATO je zabrinut i zbog Trampovog stava prema Rusiji i divljenju koje je iskazao prema Vladimiru Putinu. Ipak, Donald Tramp nije najveći problem NATO. Kao što smo mogli da vidimo, on je svoju retoriku iz kampanje znatno ublažio otkako je postao predsednik SAD, i nije mu strana drastična promena stavova.

Bregzit

Izlazak Velike Britanije iz EU ne slabi posvećenost britanskih političara NATO-u. Daleko od toga. Oni su rekli da će nastaviti saradnju po pitanjima bezbednosti i ostati deo NATO. Problem je to šta je referendum u Britaniji pokazao celom svetu - da i međunarodne organizacije sa dugim stažom postaju ranjive ukoliko ne obraćaju pažnju na volju naroda. Postoji velika razlika između EU i NATO. Dok je Bregzit "mala rana" za EU, a veći problem za Veliku Britaniju, oslabljeni NATO bi bio problem za sve njene članice. Bregzitu su se obradovali mnogi ultradesničari u Evropi. Kako raste podrška desnici, raste i mogućnost organizovanja novih refrenduma za napuštanje EU. Mnogi desničari i njihovi lideri odbacuju vrednosti koje propagira EU i okreću se Rusiji. Tu leži još jedan problem za NATO. Ukoliko države Evrope reše da napuste NATO ili da ne ispunjavaju svoje obaveze kao članice, Rusiji se otvara prostor da jača i možda proširi teritoriju. Dok se Britanija bori sa izazovima Bregzita, još uvek nije jasna kakva će njena spoljna politika biti. Velika Britanija je decenijama važila za posrednika između SAD i Evrope, pa je sada ta veza postala nesigurna. Osim SAD, Velika Britanija je jedini član NATO koji važi za "nuklearnog garanta mira". Francuska, jedina druga evropska članica NATO koja ima nuklearno oružje, ne želi da ga deli. Ukoliko bi SAD nekim slučajem ostale jedini "nuklearni garant mira" u NATO, to bi zabrinulo ostale članice.

Erdogan i puč u Turskoj

Nakon što je u julu u Turskoj pokušan vojni udar, usledile su mnoge drastične promene u toj državi, članici NATO. Turska ima jedinstveni položaj u NATO - ima granicu sa Sirijom, kontroliše ulaz u Crno more, ima prilaz Kavkazu i jedina je većinski mulimanska država članica. Zbog svega toga Turska ima značajnu ulogu u Alijansi. Međutim, zbog sumnje da su umešani u puč, smenjeni su i pohapšeni brojni vojni zvaničnici čime je znatno oslabljena turska vojska. Mnogi lideri zemalja NATO su kritikovali Tursku zbog čistke, a i turska vlast je ljuta na Zapad jer je nije podržao. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je ljut na SAD i Evropu jer smatra da podržavaju pučiste na čelu sa Fetulahom Gulenom, koji živi u Americi. Zapad je zabrinut zbog situacije u Turskoj, ali su male šanse da će NATO isključiti Tursku iz saveza, zbog njenog geopolitičkog značaja. Ono što takođe brine NATO jesu obnovljeni odnosi Turske i Rusije, koji su bili veoma loši nakon što je prošle godine ruski avion oboren u Siriji. Ankara se okrenula Moskvi nakon puča i dve države su nastavile sa saradnjom u raznim oblastima. Erdogan se nedavno više puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što se sigurno ne dopada Zapadu. Dve zemlje su dogovorile i da u Siriji neće ometati jedna drugu u intervencijama, kao i to da će redovno razmenjivati podatke o planiranim akcijama kako slučajno ne bi došlo do određenih nesrećnih slučajeva. Nedavno je saopšteno da Turska razgovara sa Rusijom o potencijalnoj kupovini protivraketnog sistema "S-400".

Putin

Rusija je u poslednje vreme više puta demonstrirala svoju vojnu moć. Nakon što je anektirala Krim i dalje podržava separatiste u Ukrajini, a sada učestvuje i u ratu u Siriji. Moskva podržava režim sirijskog predsednika Bašara al Asada i uz njenu pomoć vladine snage ostvarile su značajan napredak u Alepu protiv pobunjenika. Rusiki vazdušni napadi su usmrtili mnoge džihadiste, ali je sa Zapada kritikuju da neselektivno vrši bombardovanja i da strada i veliki broj civila. Ono oko čega se Rusija i Zapad ne slažu u Siriji jeste to što Zapad podržava pobunjenike, a Rusija zahteva da se jasno razgraniče umereni pobunjenici od džihadista. NATO oseća pretnju od ruske vojske i u poslednje vreme obe strane gomilaju oružje i vojsku u Istočnoj Evropi. Baltičke zemlje, članice NATO, osećaju se najugroženijima zbog blizine Rusije i njihovi političari šire antirusku histeriju. Pomno su praćeni i ruski brodovi dok su plovili ka Mediteranu i Siriji. NATO želi da se proširi, što se Rusiji ne dopada. Rusija je zato na području Kalinjingrada, svoje baltičke enklave, počela da razmešta balističke projektile kratkog dometa. Kalinjingrad je izdvojena ruska oblast smeštena između Poljske i Litvanije, u čijoj blizini NATO već neko vreme gomila svoje snage kako bi Moskvi dao do znanja da čvrsto stoji uz svoje države članice koje strahuju od ruskih vojnih provokacija pa čak i invazije ili u najmanju ruku ukrajinskog scenarija. U NATO-u pritom insistiraju da sve što čine je odbrambene, a ne ofanzivne prirode. NATO je zabrinut i zbog toga što ruskog lidera Putina podržavaju mnogi svetski političari i zato što raste njegov uticaj u Evropi. Bilo kako bilo, pojedini stručnjaci kažu da je ovo bila jedna od najgorih godina u istoriji za NATO i postavlja se pitanje da li će Alijansa doživeti svoj 70. rođendan. Izvor: Blic