Dejvid Petreus, penzionisani general američke vojske i šef CIA, a danas biznismen na čelu investicionog fonda KKR, novi je favorit za poziciju šefa diplomatije u administraciji budućeg američkog predsednika Donalda Trampa. - Bio sam sa izabranim predsednikom na sastanku koji je trajao oko sat vremena. Upoznao nas je sa brojnim izazovima sa kojima se SAD susreću širom sveta, ali i sa mnogobrojnim prilikama koje možemo da iskoristimo. Razgovor je bio veoma dobar i obećavajuć. Videćemo šta će biti sada - izjavio je Petreus za američke medije. Do sastanka sa bivšim šefom CIA maltene je bilo sigurno da će pozicija državnog sekretara, jedna od najosetljivijih u administraciji, pripasti ili bivšem gradonačelniku NJujorka Rudiju Đulijaniju ili nekadašnjem predsedničkom kandidatu republikanaca Mitu Romniju. Međutim, očigledno je da su zamerke u vezi sa njima dvojicom uzrokovale da Tramp proširi vidike. Naime, savetnica novog predsednika SAD Kelien Konvej javno je izrazila zabrinutost zbog mogućnosti da Romni postane šef diplomatije, dovodeći u pitanje njegovo iskustvo u spoljnoj politici. Konvej je takođe navela da bi izbor Romnija mogao da razočara Trampove pristalice, s obzirom da je guverner Masačusetsa bio jedan od najžešćih kritičara Donalda Trampa tokom izbora u Republikanskoj partiji. S druge strane, mnogi istaknuti republikanci sumnjaju u Đulijanija, pre svega zbog njegovih brojnih veza sa vladama drugih država, od kojih neke nisu u dobrim odnosima sa SAD, zbog čega bi Kongres mogao da blokira njegovo imenovanje za šefa američke diplomatije. Na pitanje da li bi služio u Trampovoj administraciji, Petreus je bez razmišljanja odgovorio potvrdno. Uzevši u obzir stav jednog visokog zvaničnika Trampovog tranzicionog tima, koji je u izjavi za "Blumberg" istakao da Petreus ima značajnu podršku među saradnicima novog američkog predsednika, vrlo je moguće da bivši šef CIA u fotofinišu pretekne Đulijanija i Romnija. Takav epilog značajno podgreva i Trampova izjava nakon sastanka sa nekadašnjim generalom, u kojoj navodi da je "impresioniran Petreusom".
Skandal-majstor
General Dejvid Petreus, bivši direktor američke Centralne obaveštajne agencije CIA postigao je sporazum s američkim ministarstvom pravde oko afere vezane za njegovo davanje tajnih dokumenata svojoj ljubavnici i autorki njegove biografije. Nekad smatran kao jedan od najbrilijatnijih vojnih umova SAD-a svoje generacije, veteran iz Iraka i Avganistana, general Petreus je tako izbegao potencijalno nelagodno suđenje i stavio tačku na skandal koji je uzdrmao obaveštajni svet u leto 2012. godine. Petreus je svojevoljno prihvatio da se izjasni krivim za nedozvoljeno povlačenje i držanje poverljivih dokumenata, rekao je portparol ministarstva pravde. Posle dvogodišnje istrage, američki Federalni istražni biro (FBI) predložio je u januaru da se pokrene postupak protiv bivšeg šefa CIA pošto su tajni dokumenti nađeni u kompjuteru njegove ljubavnice Pole Brodvel, koautorke njegove biografije. On je prvobitno rekao da dokumenti nađeni na njenom kompjuteru ne dovode u opasnost nacionalnu bezbednost. Međutim, time što će se izjasniti krivim Petreus priznaje između ostalog da je doneo osam svežnjeva dokumenata koje je on sam okarakterisao kao strogo poverljive, u kuću u Vašingtonu, gde je proveo vikend u avgustu 2011. sa Brodvelovom.Kupio srpski medijski prostor i dugove srpskih tajkuna
Investicioni fond KKR, na čijem je čelu Dejvid Petreus, bivši šef CIA, nedavno je boravio u Srbiji, gde je u razgovoru s premijerom Vučićem ponudio da otkupi neke od nenaplativih kredita banaka u Srbiji. Pre svega, bilo je reči o Farmakomu i drugim velikim kompanijama povezanim sa demokratskim režimom, a čija su dugovanja, ne samo prema bankama, pretila da potpuno uruše finansijske tokove u Srbiji.Petreus je Vučiću ponudio da otkupi neke od kredita koje banke potražuju od firmi iz privatnog ili državnog sektora, a ne mogu da ih naplate, a gde spadaju i dugovi tajkuna. Na taj način bi ušli u vlasničku strukturu tih kompanija, jer bi kupovinom nenaplativih kredita stekli deo vlasništva firme koja se zadužila kod banke, a nije mogla da servisira svoje obaveze. KKR fond u Srbiji vlasnik je kablovsko-telekomunikacione mreže SBB u Srbiji, a i televizije sa nacionalnom frekvencijom Prva i B92, takođe su vlasnički povezane sa Petreusovom imperijom. Izvor: Blic, Pravda