Piše: Luis Lazaro Tiherina
Romantičarski sam sanjao da budem sa njima. U to vreme sam, takođe, čitao Ernesta Hemingveja – Za kim zvona zvone. Braća Kastro i njihovi drugovi u planinama i bitka Roberta DŽordona u nepreglednim planinama tokom Španskog građanskog rata, spojili su se u ideologiju mladog dečaka, primitivnog, naivnog i punog idela, ali oblikovanog ponašanjem koje čuva život.
I sada, kao stariji čovek, još uvek trčim po tim putevima. Ipak, više volim šutiranje u fudbalu na terenu, i sećam se Fidelove fotografije koju sam video – šutirao je loptu, a ta jedna slika mi je rekla da, iako je bio sjajan igrač bejzbola, on je podsećao na igru raznih naroda koji igraju futbal (Fútbol), kako je poznata u Južnoj Americi, na Kubi, u Meksiku i među Latinosima i ljudima Hispano porekla u Severnoj Americi. Pomenuo sam sport u mojim sećanjima na Fidela Kastra Ruza, jer je bio čovek velike složenosti, a istoričar ne mogao jednostavno reći da je bio revolucionar, jer je u mnogo čemu bio čovek za sve.
Fidel Kastro je u sebi obuhvatio gotovo sve društvene interakcije koje nas čine tako ljudskim, sve one osobine čovečanstva koje otkrivaju i prednosti i slabosti u nama. Kastro, čovek, bio je strastven u životu, čak je mogao biti i nemilosrdan kada situacija i okolnosti to zahtevaju, i u miru i ratu. On je, takođe, imao svoje intelektualne i političke razlike sa drugim velikim ljudima, kao što je na primer Žoze Saramago, koji se nije slagao sa tim kako kubanska vlada tretira određene disidente. Međutim, kada je Saramago umro, Fidel Kastro je poslao cveće na sahranu u Portugalu, u ime kubanske vlade i u svoje ime, jer je bio takav čovek - retko se zadržavao na primedbama. Fidel Kastro Ruz je deo nasleđa i stvaranja američkih komunista i socijalističkih političkih vrednosti u Sjedinjenim državama, onih koji vode borbu za oslobođenje od industrijsko-vojnog kompleksa koji decenijama, ako ne i od kraja Građanskog rata, drži američki narod pod teškim jarmom. Čak i uz zaostalost i plitkoumnost, koji su sada u središtu američkog nacionalnog karaktera, postoje hiljade Amerikanaca koji se nisu pokorili niti ultra-desnim, niti neoliberalnim ideologijama, koje Tramp ili Obama i Hilari Klinton predstavljaju kao lideri elite, represivne društveno-ekonomske klase. Mnogi Amerikanci koji su se oglasili na protestima, na ulicama američkih gradova ili varoši, ili na ravnicama Severne Dakote kod Stending Roka, slažu se sa izjavom Fidela Kastra "Mislim da je kapitalizam nepodnošljiv. Prljav je, odvratan, otuđuje ... jer izaziva rat, licemerje i konkurenciju." Amerikanci sasvim dobro razumeju, uključujući i one, koji su tihi iz mnogo raznih razloga, da ih je kapitalizam ponizio u njihovim životima, da su postali okrutni, surovi, dekadentni, i ceo svet ih mrzi. Čak i oni u Sjedinjenim državama koji su ga odbacivali, bili puni mržnje i ratobornog besa prema Fidelu Kastru, ne mogu ignorisati činjenicu da je bio hrabar čovek koji je ustao protiv njih i nije ih se plašio.
Istorija neć osloboditi samo Fidela Kastra Ruza. Istorija će osloboditi i one koji su živeli i umrli u borbi protiv američke hegemonije, fašizma, i oligarhične tiranije. Nije uzalud kada kažem da je život Fidel Kastra Ruza deo našeg istorijskog nasleđa sa svim svojim velikim složenostima, koje su isuviše brojne da ih spomenem. Kao što sam rekao, on je bio veliki čovek i veliki društveni revolucionar i bio je naš odraz, hteli mi to priznati ili ne. Fidel Alehandro Kastro Ruz, koji je umro na Kubi uveče 25. novembra, je legenda o kojoj neki od nas znaju; o čoveku koji je umeo i u teškoćama, zagovarao je strogu disciplinu i oštro razumevanje onoga što treba da se uradi, kako bi se stvorila ekonomska i društvena promena u bilo kojoj nacionalnoj državi. Kako je Kastro pisao: "Revolucija je borba do smrti između budućnosti i prošlosti". I sada, nakon odlaska velikog čoveka, Fidela Kastra Rusa, mi, koji smo uvek deo života, nastavićemo da učestvujemo u borbama koje su pred nama.
Izvor: Katehon
