Za razliku od zvaničnog Beograda, koji je donekle pomogao Milu Đukanoviću da sve odigra kako je isplanirao, Rusija mu je sve loptine vratila nazad.
Prenosimo vam deo emisije RISI TV u kojoj su o celoj situaciji razgovarali Aleksandar Krutov, glavni urednik časopisa „Ruski dom“ i Nikita Bondarev, rukovodilac grupe RISI za Balkanske studije.
Krutov: Ne prestaju razgovori o „državnom prevratu“ u Crnoj Gori. Navodno je grupa građana Srbije nameravala da zauzme Skupštinu (Crne Gore) i da započne pucnjavu među demonstrantima da bi mogla da izvede juriš na parlament. Tvrdi se da je bila planirana takva `operacija` i da to nije prošlo bez `ruke Moskve`. Šta se tamo zaista dogodilo?
Bondarev: Crnogorske vlasti su prvo uhapsile 10 građana Srbije, pa potom još 10. Potom osam od njih puštaju. Kako se čini, sve će ih osloboditi ili pustiti uz potpisane određene obaveze. Među uhapšima su i dve žene u godinama za penziju – od 60 i 62 godine. Plus nekoliko muškaraca koji su takođe u ozbiljnim godinama i nekoliko sasvim mladih – od 18 i 19 godina. Sve su to ljudi sa miroljubivim profesijama – automehaničari, nastavnici fizičkog... Niko među uhapšenima nema diverzantsko iskustvo niti je služio u komandoskim jedinicama.
Svi ti ljudi su se nekim ličnim poslovima našli u Crnoj Gori, u poseti rođacima. Svi osim jednog: glavnog osumnjičenog, Braislava Dikića, koji je ranije bio načelnik srpske Žandarmerije. Međutim, treba imati u vidu da je to sada teško bolestan čovek sa rakom u terminalnoj fazi. Zato kritičari cele te maskarade, tog šoua, ukazuju da je on mogao pristati da učestvuje da bi došao do novca za lečenje.
Krutov: Želite li da kažete da je to bila provokacija koju je mogla organizovati sama Đukanovićeva vlast? Bondarev: Apsolutno je evidentno svim posmatračima – čak i nezainteresovanim ljudima – da je hapšenje tih „zaverenika“ bilo jedino u Đukanovićevom interesu. Jer, on je – koristeći tvrdnje o navodnom pokušaju zavere i navodnom pokušaju prevrata - na dan izbora na celoj teritoriji zemlje faktički uveo vanredno stanje. Jer, biračka mesta su čuvali specijalci, a na mnoga od njih nisu puštali ni nezavisne posmatrače ni novinare. Još su bile izvedene različite manipulacije i mahinacije sa glasačkim listićima. U nekim teže dostupnim mestima bili su isključeni telefoni, a po celoj zemlji – socijalne mreže, mesendžeri i internet. Zato crnogorska opozicija govori da su izbori održani u uslovima državnog terora. Cela crnogorska opozicija – a to su dve grupacije sa unekoliko različitim programom – izdala je zajedničko saopštenje da su izbori održani u uslovima državnog terora i da se izborni rezultati ne mogu smatrati važećim. Krutov: A šta je fejkom da je u osujećivanju tog „prevrata“ pomogla Služba bezbednosti Ukrajine? Bondarev: To je već druga etapa te frapantne ’istorije’. Kad su svi već pomislili da joj je došao kraj, ispostavlja se da nije ni izdaleka kraj. Neki crnogorski listovi su objavili da je u Srbiji, odnosno na granici Srbije i Crne Gore zadržan određeni broj ’ruskih diverzanata’ – to li tri, to li četiri čoveka – koji je tobože i trebalo da rukovode diverzantskim grupama formiranim od Srba čiji je zadatak bio da u Crnoj Gori izvedu državni prevrat. Tu informaciju su brzo preštampali neki srpski tabloidi, kao i formalno prilično respektabilni ruski list „Komersant“. Pošto nije mogao da se pozove na izvore koji bi bar u nekoj meri zasluživali poverenje - pozvao se na srpsku žutu štampu i neke potpuno prozapadne srpske analitičare. Krutov: A šta je sa vlašću? Bondarev: Vlast to nije zvanično potvrdila. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović bio je izričit da nikakvi ruski diverzanti nisu na teritoriji Srbije ni upapšeni ni deportovani. Isto su saopštili i Ambasada Rusije u Beogradu i Ministarstvo inostranih poslova RF. A šta se stavarno dogodilo u Srbiji 15. oktobra? Bili su privedeni neki visoki saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, ali ne po optužbi za saradnju sa Rusijom već za saradnju sa SAD, sa CIA. Po odluci pomenutog Nebojše Stefanovića, uhapšena su dvojica i protiv njih se vodi istraga. Stefanović je čak rekao da to nisu prosto dva čoveka već velika mreža zapadnih agenata uticaja u srpskim ministarstvima sile. Eto, to se u suštini tamo dogodilo, ali se to u «Komersantu» ne može pročitati. Krutov: A to što je Služba bezbednosti Ukrajine sebe u to uključila… Ili Ukrajinci sebe već u svemu "osećaju"… Oni se ponašaju kao da od njih sve zavisi, čak i spasavanje same demokratije na Zapadu… Bondarev: To je apsolutno tako… Neki urkajinski zvaničnici su izjavili da je u hvatanju `diverzanata` aktivno učestvovala njihova Služba bezbednosti… Problem je `samo` u tome što `diverzanata` nema, što ih niko nije video jer ih nije ni bilo. Krutov: A šta je sa "rukom Moskve", o kojoj su opet počeli da govore u poslednje vreme? Bondarev: Za to se uhvatio crnogorski premijer, Đukanović, da bi nekako opravdao pred svojim zapadnim pratnerima to što je već 27 godina na vlasti. On ne želi da se od vlasti rastane, mada je sada za premijera predložio svog najbližeg saradnika Duška Markovića. On želi da samo malo ode u senku. Zato je i počeo – da bi sve to Zapadu objasno – da u svemu pronalazi "ruku Moskve". Đukanović Zapadu zapravo govori: evo, vidite kako Rusija počinje da aktivno deluje u regionu, a da bi se tome stalo na put – potreban sam vam ja. Problem je što on "ruku Moskve" ne može da pronađe. Takvi pokušaji se u Crnoj Gori zavšavaju apsolutnim velikim ništa. Zato on direktora RISI, Leonida Rešetnjikova, naziva sivom eminencijom crnogorske opozicije. Ali, on to nikako ne može da dokaže jer ni Rešetnjikov ni RISI nemaju nikakve realne veze sa crnogorskom opozicijom. Naprosto: tih veza nema, pa nema o čemu ni da se govori. Pošto mu ovo sa Rešetnjikovom nije uspelo, onda je počeo da tvrdi da je šef crnogorske opozicije Oleg Deripaska, ruski oligarh kome pripada Aluminijumski kombinat u Podgorici. Dakle: ne ni sponzor, nego lider crnogorske opozicije. Ali, ni protiv Deripaske nije uspeo ništa da dokaže jer niko od političara iz Rusije ili predstavnika krupnog biznisa nema nikakve ralne veze sa crnogorskim političkim životom. Ono što se događa je čisto crnogorska stvar i razjašnjavanje između patriotskog i prozapadnog, liberalnog dela crnogorskog društva. Krutov: A šta je sa dovođenjem u vezu sa svim tim imenovanja Mihaila Fradkova za direktora RISI? Bondarev: Crnogorska i srpska prozapadna, liberalna štampa piše da je iznenadna ostavka Rešetnjikova posledica toga što je pretrpeo neuspeh njegov pokušaj da organizuje prevrat u Crnoj Gori. Tako, u svakom slučaju, piše crnogorska štampa. Međutim, ne može se govoriti ni o `ostavci`, niti o tome da je ona "iznenadna". Leonid Rešetnjikov 2017. navršava godine za penziju i odlazi – kako je i bilo planirano - na zasluženi odmor. Uostalom, to se neće dogoditi sada već – naredne godine. Krutov: On će dotle raditi? Bondarev: Da, Rešetnjikov će dotle biti direktor RISI. Opet su dobrano omanuli svi koji su se ovde upustilu u neku teoriju zavere. Izvor: fakti.org
