Kako je objavio RTL, Tužilaštvo BiH već neko vreme vodi istragu zločina počinjenog 1995. godine u okolini Mrkonjić Grada, kada su 4. i 7. gardijska brigada hrvatske vojske nakon "Oluje" krenuli u zauzimanje tog dela BiH.
Prema navodima iz istrage, u operaciji odmazde zbog pogibije komandanta Andrije Matijaša Pauka tada je ubijeno 180 srpskih civila čija su tela pronađena u jednoj masovnoj grobnici.
Navodno je na popisu onih koji su pod tom istragom i tadašnji komandant 4. gardijske brigade, a sadašnji ministar odbrane i potpredsednik vlade, penzionisani general Damir Krstičević.
Potvrdi li se taj navod i podigne optužnica protiv potpredsednika hrvatske vlade, bio bi to "veliki politički udarac" celom državnom vrhu, prenose hrvatski mediji pisanje RTL-a.
Iako se, kako se navodi, prethodno govorilo o uzbuni u državnom vrhu zbog hapšenja u Orašju, ispada da je nemoguće da tamo nisu znali za optužnice.
Još jedan visoki hrvatski zvaničnik je navodno na spisku Tužilaštva BiH, a reč je o potpredsedniku hrvatskog Sabora Milijanu Brkiću.
Brkić je, naime, u sinoćnjoj emisiji "Otvoreno" na HRT-u rekao da pouzdano zna da je i on na spisku za hapšenje.
- I ja sam na tom popisu, to znam pouzdano, ali da Srbi svaki svoj zločin i poraz pokazuju kao zločin onih koji su se branili, svako od onih koji su učestvovali u odbrani BiH može biti na tom spisku. Ja ću u BiH i dalje putovati, a ako me privedu, ako je to žrtva koju trebam podnetu za Hrvatsku, tu sam - rekao je Brkić.
Smatra da su hapšenja hrvatskih veterana u BiH "nastavak pokušaja relativizacije karaktera Domovinskog rata kao odbrambenog rata" te da njima "Srbi žele sebe da prikažu kao žrtve, a svoje poraze kao ratne zločine onih koje su oni napali".
Inače, hapšenja u Orašju za zločine počinjene nad srpskim civilima tokom 1992. i 1993. izazvalo je pravu dramu u hrvatskom državnom vrhu.
Predsednica Kolinda Grabar Kitarović prva je rekla da o tome nije imala nikakvu informaciju i ostavila u vazduhu pitanje ko je u Hrvatskoj odgovoran.
O toj temi na celodnevnoj sednici je raspravljala i vlada, a na stolu su, kako prenosi Jutarnji list, bila pitanja o tome kako je došlo do optužnica, ko je znao da se one pripremaju, koliko je dokumenata protiv optuženika iz Zagreba otišlo u BiH, kakva je u tome uloga Sigurnosno-obaveštajne agencije, kakva Ministarstva pravosuđa, a kakva Državnog tužilaštva.
Sve što o tome znaju premijeru Andreju Plenkoviću su referirali ministri pravosuđa, Ante Šprlje, unutrašnjih poslova Vlaho Orepić, odbrane Damir Krstičević, veterana Tomo Medved, glavni državni tužilac Dinko Cvitan, kao i direktor SOA-e, Daniel Markić.
Imperativ je, kako se navodi, bio da se utvrdi što više činjenica vezanih za slučaj i da se na sednicu u četvrtak izađe sa čvrstim stavom.
Izjave nakon sastanka su bile šture, a i sadržaj razgovora nastojao se zadržati u tajnosti.
Pozivajući se na svoja saznanja, mediji prenose da je u jednom trenutku pod lupu bila stavljena uloga Državnog tužilaštva Hrvatske i to pri prikupljanju dokumentacije koja bi trebala da bude podloga za optužbe protiv komandanta Orašja Đure Matuzovića i ostalih.
Osoba koja je bliski saradnik jednom od nosilaca vlasti rekla je da postoje razlozi da se razmotri uloga i eventualna odgovornost hrvatskih tužilaca za ovaj događaj.
"Čini se da je problem u tome što se nije s dovoljno pažnje pristupilo slučajevima i nije se proučavalo i analiziralo šta od dokumenata traže tužioci iz BiH, a još manje što im se dostavljalo. Ispada da se dokumentacija slala neselektivno, a da pritom niko za to nije ni znao", rekao je sagovornik Jutarnjeg lista.
Navodno je, kako se navodi, iz BiH u nekoliko navrata signalizirano kako bi hrvatski tužioci mogli da pošalju zahtev da preuzmu istragu i progon zbog sumnji u zločine u Orašju, ali je, kako tvrdi, to zanemareno.
Sagovornik hrvatskih medija navodi da bi trebalo rasvetliti pitanje šta su radile hrvatske tajne službe ako je tačna informacija da se još 2014. znalo za optužnice. Izvor: Tanjug
