"Klintonovi su otvoreni za vođenje biznisa. NJihov fond je umešan u nezakonito delovanje po celom svetu. Taj fond je gigantski fond koji funkcioniše na podmićivanju. Neki ljudi mogu donirati Klintonovima prilično skromne sume, a preko njih sebi obezbediti korist koja se meri stotinama miliona ili čak milijardama dolara", navodi Ortel. Prema njegovim podacima, Klinton fondacija je počela da deluje širom sveta još od 2001, iako za to nije ni tražila ni dobila dozvolu. Dok je Hilari bila državni sekretar SAD-a, fond je dobio od vlada drugih država stotine miliona. Mnoge od njih imale su dobre odnose sa Stejt departmanom. Ortel procenjuje da je obnavljanje istrage povodom elektronske prepiske Klintonove znak da za to postoje ozbiljni razlozi. On smatra da će Barak Obama, ukoliko Donald Tramp bude izabran za predsednika SAD-a, biti u velikom iskušenju da abolira Klintonove pre nego što preda vlast Trampu. Međutim, pitanje je - da li će se usuditi. Hakeri iz organizacije Anonimus objavili su da su se upadom u kompjutere Fonda Bredli domogli 30GB podataka koji su, najverovatnije, svedočanstvo da je bilo pranja novca među kompanijama koje upravljaju aktivama porodica američkih oligarha Rotšilda i izborne kampanje Hilari Klinton preko Klinton fondacije.
