Piše: Predrag Ćeranić SAD žele da kao predvodnik antiterorističke koalicije (na koju su svi bili zaboravili) s Rusima, koji zajedno sa Asadovim snagama ulaze u poslednje neosvojene četvrti Alepa, sednu za pregovarački sto kao ravnopravan partner i naprave novu mapu Sirije. Ko bude pobednik u Siriji imaće „bele figure“ na Balkanu, na kojem su pripreme za meč pri kraju. U tom kontekstu treba posmatrati posetu Patruševa, Putinovog prvog bezbednjaka Beogradu, i pronađeno oružje u blizini premijerove porodične kuće u Jajincima.
Dolazak Patruševa i ponuda koju je izneo znači da je po prvi put Rusiji do Srbije više stalo nego do Bugarske, i da je Srbija Rusima prioritet na Balkanu. Pronađeno oružje predstavlja opomenu da to druga strana neće dozvoliti. Erdogan se nakon saznanja da oni u kojima je vidio saveznike stoje iza puča u kojem je trebalo da bude likvidiran, obratio turskom narodu i potpuno promenio kurs turske politike, okrećući se Rusima a udaljavajući od NATO i Vašingtona. Premijer Srbije do sada se nije obratio javnosti već šalje poruke preko najbližih saradnika, ministara Stefanovića i Vulina. Čitajući te poruke, za što je opet potrebna lupa da bi se videlo i razumelo sve napisano u podtekstu, shvatamo da je oružje u Jajincima imalo konkretnu nameru i da vlasnike nađenih DNK možda treba tražiti u stranim ambasadama (u bukvalnom ili figurativnom smislu, svejedno).
Paralele sa pokušajima ubistva i na kraju ubistva premijera Đinđića svakodnevno se povlače u medijima, ali bi se u jednom mekšem smislu mogla povući i paralela sa onim što je preživeo Erdogan. Udaljavanje stranih savetnika iz vlade i nagoveštaji da je u toku čistka u službama bezbednosti ukazuju da i u Srbiji postoji „duboka država“ i da je nastupio poslednji momenat da se ona demontira, ili će „duboka država“ demontirati Srbiju. Neprekidni ustupci NATO paktu i Zapadu uopšte otvorili su joj mnoga vrata. Kvalitetna istraga i odlučan stav mogli bi okončati predugo balansiranje između Istoka i Zapada i plovidbu u neutralnim vodama, i kurs Vlade Srbije usmeriti prema Moskvi, što je Erdogan učinio ekspresno nakon prvih saznanja i dokaza o organizatorima puča koje je pružila istraga. Kada je Erdogan okrenuo pramac, bilo je dovoljno zdravih motora da slede novi kurs, iako je neke „duboka država“ onesposobila.
Koliko god da je bio lojalan Zapadu, a Erdogan je učinio i više nego su Ameri tražili (turska vojska je oborila ruski vojni avion, pomagala ID, čak je Erdogan s vojskom ušao u Irak i Siriju) nije bilo dovoljno, jer plan je destabilizacija i na kraju - haos. Iz „konstruktivnog“ haosa na Bliskom istoku treba da se stvore nove države, poput države Kurda, na što se Ankara ježi. Tako stvari stoje i sa Srbijom – ma koliko vlada iza parole „i Istok i Zapad“ vodila u suštini prozapadnu politiku i pravila ustupke – to nije dovoljno, jer plan je destabilizacija i na kraju - haos. Zašto? Objašnjenje je identično onom za Bliski istok: zato što iz „konstruktivnog“ haosa treba da nastanu nove države poput „Albanije u prirodnim granicama“. Izvor: Pravda
