Većina analitičara je saglasna u određivanju tačke na kojoj je verovatnoća izbijanja sukoba najveća. Reč je o Kalinjingrad, ruskom gradu na Baltiku, fizički odvojenom od granica Rusije, koji je čak bliži Berlinu nego Moskvi.
Od Kalinjingrada počinje takozvani "Suvalki koridor", 100 kilometara područja koje ovu rusku eksklavu povezuje s Belorusijom, deleći Poljsku i Litvaniju. Stoga bi ako dođe do sukoba između Rusije i članica NATO ovaj deo Europe mogao biti glavno žarište.
Ova ruska enklava predstavlja anomaliju i u političkom i u geografskom smislu. Kalinjingrad je, naime, u potpunosti okružen državama koje su članice NATO. Zbog zaoštravanja odnosa na obe strane, a i s obzirom na to da sve imaju izrazito antiruski stav, baltičke zemlje prilično su zabrinute. Stoga je DŽo Bajden, potpredednik SAD, još u avgustu neplanirano otputovao u Litvaniju, gde se sastao s liderima tri baltičke zemlje Litvanije, Letonije i Estonije.
Zabrinutost u tim zemljama dodatno je porasla nakon što je republikanski predsednički kandidat Donald Tramp rekao da SAD neće braniti sve NATO članice ako one ne pridonesu budžetu tog saveza više nego što to sada čine. No, u to ipak treba sumnjati, jer podrška zemljama Baltika i njihovo članstvo u NATO ujedno je i američka poruka Rusiji: "Tu smo, pred vašim vratima".
Vladimir Putin, ruski predsednik, toga je itekako svestan pa je u Kalinjingradu rasporedio svoje moćne projektile Iskander M, koji mogu nositi i nuklearne glave te imaju domet od skoro 500 kilometara, prenosi CNN.
U blizini je uvek i ruska flota, a preleti borbenih aviona iznad zračnog prostora Finske i Estonije sve su češći.
Kao znak da se brine o baltičkim zemljama, NATO je najavio da će u proleće poslati 800 britanskih vojnika u Estoniju, a uz njih i najsavremenije dronove te tenkove tipa Čelendžer, dok će u Litvaniju stići 300 američkih vojnika.Većina analitičara je saglasna u određivanju tačke na kojoj je verovatnoća izbijanja sukoba najveća. Reč je o Kalinjingrad, ruskom gradu na Baltiku, fizički odvojenom od granica Rusije, koji je čak bliži Berlinu nego Moskvi.
Od Kalinjingrada počinje takozvani "Suvalki koridor", 100 kilometara područja koje ovu rusku eksklavu povezuje s Belorusijom, deleći Poljsku i Litvaniju. Stoga bi ako dođe do sukoba između Rusije i članica NATO ovaj deo Europe mogao biti glavno žarište.
Ova ruska enklava predstavlja anomaliju i u političkom i u geografskom smislu. Kalinjingrad je, naime, u potpunosti okružen državama koje su članice NATO. Zbog zaoštravanja odnosa na obe strane, a i s obzirom na to da sve imaju izrazito antiruski stav, baltičke zemlje prilično su zabrinute. Stoga je DŽo Bajden, potpredednik SAD, još u avgustu neplanirano otputovao u Litvaniju, gde se sastao s liderima tri baltičke zemlje Litvanije, Letonije i Estonije.
Zabrinutost u tim zemljama dodatno je porasla nakon što je republikanski predsednički kandidat Donald Tramp rekao da SAD neće braniti sve NATO članice ako one ne pridonesu budžetu tog saveza više nego što to sada čine. No, u to ipak treba sumnjati, jer podrška zemljama Baltika i njihovo članstvo u NATO ujedno je i američka poruka Rusiji: "Tu smo, pred vašim vratima".
Vladimir Putin, ruski predsednik, toga je itekako svestan pa je u Kalinjingradu rasporedio svoje moćne projektile Iskander M, koji mogu nositi i nuklearne glave te imaju domet od skoro 500 kilometara, prenosi CNN.
U blizini je uvek i ruska flota, a preleti borbenih aviona iznad zračnog prostora Finske i Estonije sve su češći.
Kao znak da se brine o baltičkim zemljama, NATO je najavio da će u proleće poslati 800 britanskih vojnika u Estoniju, a uz njih i najsavremenije dronove te tenkove tipa Čelendžer, dok će u Litvaniju stići 300 američkih vojnika. Izvor: dnevnik.hr
