Pravda

Piše: Aleksandar Dugin Ima mnogo toga da se kaže o Oktobarskoj revoluciji. Ovo je nesumnjivo deo naše istorije i snosimo odgovornost za nju. Zbog toga, mi smo jednostavno u obavezi da razumemo značenje ovog događaja. Prvo, u sovjetsko doba, Oktobarska revolucija je poštovana kao nešto gotovo sveto, kao događaj povodom početka sovjetskog ciklusa. U SSSR, ovaj datum se smatrao početkom beskonačnog vremena koje će kad-tad dovesti do komunizma. Ali, kako se ispostavilo, to je bila samo jedna epoha koja je počela u oktobru 1917. godine, a završila se 1991. godine. To znači da je sovjetsko razumevanje Oktobarske revolucije bilo duboko pogrešno. Zamenilo smo jedno za drugo i budalasto se držali starog tumačenja. Moramo naći novo objašnjenje za ovaj događaj, kako se staro, sovjetsko, ispostavilo lažnim. Drugo, ova pozitivna, idealizirana procena oktobra 1917. godine vladala je u našem društvu kao jedina moguća i to 70 godina. Ovo je bila lažno, što znači da moramo tražiti drugo objašnjenje. I važno je uzeti u obzir poziciju druge polovine ruskog naroda, koji nije bio za Crvene, nego za Bele. Za Bele, revolucija je rezultat monstruozne zavere paklene, čisto satanističke sekte koja je koristila  prevare i nasilje da bi preuzela vlast i radikalno ukinula bilo kakav legitimitet nakon  raspuštanja Ustavotvorne skupštine. Osim toga, Beli posebno naglašavaju da su Boljševici uglavnom bili  pripadnici nacionalnih manjina i oslanjali su se na inostrane brigade, kao što su letonski strelci ili, čak, kineski vojnici. Drugim rečima, Oktobar je viđen kao nasilno preuzimanje vlasti koje je sprovela rusofobna teroristička organizacija. Ovo čisto negativna procena je verovatno isto tako daleko od istine, kao i sovjetska. Zaista, Teorija zavere Bele garde je jednako neprihvatljiva kao i sovjetsko obožavanje Oktobarske revolucije. Istina ovde je nekako asimetrična. Svako zna za lažno komunističko tumačenje, a daleko manje su naši građani upoznati sa sumnjivom i pojednostavljenom verzijom Belogardejaca. Neophodno je ispraviti barem ovu grešku i izjednačiti ove dve, jednako sporne teorije, kako glupost Crvenih o socijalističkoj prirodi revolucije (u poljoprivrednoj zemlji sa nerazvijenim kapitalizmom i skoro bez proletarijata!) i glupost Belih o jevrejskoj zaveri. Ali pošto je Crvena glupost predstavljena hiljadama filmova i predstava, onda neka bude i nekih spomenika  gluposti Belih. Već imamo glupo objašnjenje Oktobra u obliku komunističkog, što je toliko rasprostranjena laž, da svi pokušaji da se objavi teorija Belogardejaca u duhu Atamana Krasnova, odmah izaziva buru protesta. Sa tačke gledišta istorijske pravde, danas  Belima trepa prepustiti čitav podijum. Trebalo bi im čak pomagati, sve dok se ne postigne ravnoteža, posebno zato što je percepcija Oktobra kao katastrofe sasvim opravdano, zato što je naš narod platio za to  životima miliona svojih najboljih sinova i kćeri. Treće, moramo nastojati da objasnimo zaista duboko i istorijsko značenje Oktobarske revolucije, ili Oktobarski puč, izvan okvora tumačenja i Belih i Crvenih, jer su pogrešna i pojednostavljena. Međutim, ovde nailazimo na veoma važnu metodološki problem. Istorija je nauka o tumačenju činjenica, a ne isključivo činjenica sâmih. Činjenice bez tumačenja ne postoje. Zbog toga je nemoguće proceniti ideološki događaj kakav je revolucija (ili puč), bez naših vlastitih ideoloških osnova. Crveni i Beli imaju svoje ideološke platforme. Čak i njihova lažna i kontradiktorna objašnjenja su pouzdanija od bespomoćnih teorija onih koji tvrde objektivnost. Nema objektivnosti u istoriji - to je samo vešta retorika. Tako, dok mi odredimo gledište i platformu prema svetu i savremenom društvu, dok spoznamo sebe danas, značenje dogaađaja iz 1917. godine će i dalje ostati nedostupni i zatvoreni za nas. Četvrto i na kraju, 1917. godina je bila unutar-ruski fenomen. Ovo je za neke bila monstruozna drama, za druge veliko dostignuće. Samo mi, Rusi, možemo odlučiti šta 1917. godina zaista bila i u kakvoj je vezi sa opštom logikom ruske istorije.To je naš posao i naša revolucija. Zbog toga, mi sâmi imamo zadatak da sklopimo slagalicu. Niko drugi. Oktobar je bio iskušenje za mnoge velike ruske mislioce i pesnike koji su u revouciji videli eshatološki događaj, pa čak i dolazak Ruskog časa. Skoro svi su se pokajali kasnije. Ali to ne znači da su čekali Ruski čas uzalud. Jednostavno, prava Ruska revolucija tek predstoji. Izvor: Katehon