U članku „Nepotrebnost NATO-a: Da li stvarno treba da branimo Crnu Goru“ autor teksta analizira situaciju iz ugla najveće NATO članice SAD-a naglašavajući da bi Crna Gora mogla da bude plodno tlo za Treći svjetski rat, tako što će svojom nestabilnom politikom da uvuče u sukob Rusiju i Ameriku jer bi ona, prema pravilima NATO-a morala da je brani. Stoga, preporučuje državama-članicama da prime CG u NATO ali tek ako SAD ne bude dio nje. „Poslednji kandidat za ulazak u NATO alijansu, Crna Gora naglašava apsurdnost arhaične relikvije Hladnog rata ali i opasnost koju predstavlja SAD-u,“ stoji u početku članka. „Da, Crna Gora je prava država, tako-nešto: ima preko 600.000 stanovnika, 5000 kvadratnih milja, vojsku sa manje od 2000 vojnika i mornara. Tokom srednjeg veka bila je podeljena na ratnička plemena koja su se ujedinila jedino da bi se opirali Otomanskom carstvu: granice onoga što će kasnije postati knjaževina bile su nesigurne, kao i granice svih drugih susednih balkanskih zemalja čija nestabilnost i sklonost ka sukobima dala frazu „balkanizacija“ kao sinonim za nestabilnost. Nekada bastion drevnog srpskog nacionalizma – državu su bombardovale SAD tokom rata na Kosovu – Crna Gora je prošla demografsku transformaciju i sada je država koja je jednako podeljena između Srba i drugih naroda: državna politika takođe je polarizovana, sa pro-srpskim i pro-ruskim opozicionim partijama i pro-EU pro-NATO partijama, iako ovi poslednji imaju trenutno slabu kotrolu nad vladom. Referendum koji je odvojio Crnu Goru od Srbije – dominantne jugoslovenske republike je bio uspešan, ali tek nakon dugotrajne kampanje od strane medija koje kontroliše država – koji se nalaze već u rukama pro-NATO-vih snaga – i državnog udara 1997. godine koji je sproveo Milo Đukanović, trenutni premijer.“

Đukanović je poznat pod imenom Gospodin 10%

„NJujork Tajms (New York Times) opisuje predsednika Đukanovića kao notorno nepoštenog, poznatog i pod imenom ‘Gospodin 10%’, što je aluzija na njegovu korupcionašku reputaciju,“ navodi se u ovom članku. „U izborima na kojima je Đukanović zamijenio svoj bivšeg prijatelja Momira Bulatovića – obojica su prethodno bili članovi Komunističke partije, koja nema istoriju otpadništva – buduće bande Đukanovićevih pristalica napali su opoziciju, pojavilo se 40.000 sumnjivih glasača, glasači koji su registrovani na nekoliko biračkih mesta, i druge ‘neregularnosti’. U izbornoj noći, dok su Đukanovićeve snage proslavljale pobedu pucajući iz kalašnjikova u vazduh, službe obezbjeđenja i tajna policija pomjerili su se ka opozicionim štabovima i blokirali ih, navodi reporter citat iz svog ranijeg izvještaja. „Ovo je ‘demokratija’ u Crnoj Gori. I od tada sve je gore,“ naglasio je on.

NJu Jork Tajms: Optužbe o državnom udaru „mutne“

„Referendum je 2006. godine prešao zahtevanih 55 procenata sa samo nekoliko hiljada glasova, i Đukanović je uspeo da zadrži svoju funkciju milom ili silom sve do sada. Poslednji izbori završeni su neubediljivo, vladajućoj partiji je falila većina da bi mogla da formira vladu. Đukanović i njegov DPS, koji je kampanju vodio kao NATO šampion, predstavljajući izbore kao referendum o dva glavna pitanja, podelili su zemlju po etničkoj i ideološkoj ravni: radi se o njegovom predlogu da se Crna Gora pridruži NATO-u i EU. Kampanja je bila prilika da DPS optuži Rusiju da planira da pokrade izbore u ime ruskih „agenata“ i izmišljena je komplikovana zavera u kojoj je navodno učestvovao i agent ruske službe bezbednosti koji je planirao da zauzme zgradu Skupštine, ubije Đukanovića i njegove partnere, i uspostavi pro-ruski režim. Ne postoje nikakvi dokazi kojima bi se poduprla ove optužbe, a koje je NJujork Tajms nazvao „mutnim“. Ukratko, ovo je nešto malo dramatičnija verzija istih optužbi koje je sipala Hilari Klinton protiv Donalda Trampa tokom svoje predsedničke kampanje (u Nemačkoj takođe, postoji verzija Rusi-će-pokrasti-izborne-rezultate koju su podmetnuli američka obaveštajna služba i predsednički kandidat Zelene partije DŽil Štajn). Crna Gora je vrelo etno-nacionalnih tenzija koji bi mogli da eksplodiraju u građanski rat – ili prekogranični sukob sa bilo kim od njenih suseda.NATO sporazum podrazumeva da sve potpisnice pruže pomoć jednoj od država-članica koje su umešane u granični sukob sa Kosovom, Hrvatskom i Bosnom. Štaviše, taj je sukob opterećen sve-albanskim nacionalističkim pokretom koji smatra da je južna Crna Gora deo „Velike Albanije“, a da ne pominjemo sve-slovenski nacionalistički pokret koji želi da se ponovo ujedini sa Srbijom i gleda u Rusiju kao u zvezdu vodilju,“ navodi se u članku.

Crna Gora bi mogla postaviti temelje Trećem svjetskom ratu

„Drugim riječima: ova država je tempirana bomba koja samo čeka okidač. NJeno članstvo u NATO bi zahtevalo da SAD interveniše u slučaju da neko od ovih sukoba pređu u nasilje. Podeljena na pro-ruske i anti-ruske frakcije Crna Gora predstavlja savršen stožer za veći konflikt imeđu SAD/NATO sa jedne strane i Vladimira Putina sa druge. Da li stvarno želimo da postavimo temelje Trećem svetskom ratu sa nuklearno-naoružanom Rusijom samo da bismo priključili crnogorsku kobajagi „vojsku“ NATO-u? U zdravorazumskom svetu, odgovor bi bio: „Naravno da ne“. Ali, mi živimo u svetu koji su stvorile naše političke klase, svetu koji je određen politikom „svetskog poretka“ čije su granice bankrotiranog carstva gurnute sve dokle njihova oholost može da dopre. Stvarnost je ovakva: mi plaćamo milijarde dolara da bismo platili troškove NATO-a, dok su naši bespomoćni saveznici odbili da plate njihov deo i umesto toga svoje bogatstvo koriste za subvencionisanje darežljive socijalne države – dok istovremeno u svoje države primaju stotine hiljada izbeglica iz porušenih gradova koji beže iz ratova koje ove države vode u inostranstvu.“

SAD: Treba izaći iz NATO-a

„I zašto mi plaćamo njihove račune? Da bismo ih ‘zaštitili’ od nepostojećih pretnji koje nisu postojale (ako ih je ikad i bilo) još od pada Berlinskog zida i nestanka SSSR-a. Tokom svoje kampanje za predsednika Tramp je rekao da je NATO ne samo „zastareo“ savez, nego i da će morati da prevrednuje korisnost ove alijanse kada su u pitanju američki interesi, kao i da će ponovo razmisliti da će ići da brani svoje islužene članice. Ovo je upola tačno: ono što je potrebno jeste čvrsta posvećenost da se izađe iz NATO-a i pustiti ove države da same sebe štite. NATO je ne samo skup, već je on sistem poteznih upaljača, od kojih bi nas svaki od njih mogao dovesti do vojnog sukba sa Rusijom. Stoga, pustimo Crnu Goru da se priključi NATO-u ako to hoće, samo ako smo mi na putu isključenja kako oni krenu da ulaze“, stoji u zaključku članka. Izvor: IN4S