Dogovorene izmene za sada se tiču samo pravosuđa, ali ima naznaka da će se menjati i način izbora predsednika Srbije, kao i preambula o Kosovu. Za prvu fazu izmena najvišeg pravnog akta Srbija je izdvojila više od pola miliona evra.
Vlasti u Beogradu su se još prošle godine Akcionim planom obavezale da će 2017. godine menjati Ustav. Ipak, do sada je malo toga urađeno, ako se uzme u obzir da će polovina sledeće godine proći u kampanji za predsedničke izbore i da neće biti dovoljno vremena za rad na ozbiljnim temama, poput rada na novom ustavu.
Nezavisno pravosuđe
Ovo je stavka oko koje ne bi trebalo da bude dileme. Ona se odnosi na način biranja članova Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji, prema zahtevu iz EU, ne bi trebalo da budu birani u Skupštini, kako bi se obezbedila nezavisnost domaćeg sudstva. U Akcionom planu za poglavlje 23, koji je usvojen na sednici Vlade, stoji da je završena analiza sadašnjeg Ustava i da su predložene moguće izmene, kao i da je izveštaj o tome prosleđen u Nemanjinu 11 i Skupštinu Srbije. Sve to je završeno još krajem prošle godine, a tek juče je održana prva javna rasprava. - Ministarstvo pravde će dati dominantan značaj stavovima Visokog kasacionog suda u kom pravcu treba da idu izmene Ustava, ali ćemo čuti šta o njima misli i civilno društvo i demokratski izabrani predstavnici građana. Sigurni smo da će stav sudstva biti zasnovan na temeljnoj, stručnoj i sveobuhvatnoj analizi stavova Venecijalnske komisije - naveo je Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, na konferenciji "U susret izmenama Ustava: ustavni položaj sudstva". U Akcionom planu se navodi da je za analizu aktuelnog Ustava, predlaganje izmena, iniciranje promene i izradu novog teksta najvišeg pravnog akta izdvojeno iz budžeta 560.543 evra, a nije poznato koliko će novca biti opredeljeno za raspisivanje i održavanje referenduma. Ipak, opšti je stav da ovo neće biti jedine izmene Ustava, što bi trebalo da znači da će troškovi biti još veći. Među političkim funkcionerima i u javnosti se uveliko priča o čemu će građani još odlučivati. Biranje predsednika države u parlamentu Ovu opciju prvi je pomenuo predsednik države Tomislav Nikolić. On je prošle godine izjavio da se i u vreme pisanja aktuelnog Ustava zalagao da se predsednik Srbije bira u parlamentu, ali da je tadašnji predsednik Boris Tadić bio za direktan izbor. - Stekneš poverenje većine građana, a potom predstavljaš zemlju, a da ne određuješ predsednika vlade, ne sastavljaš vladu kao što to rade ostali predsednici direktno izabrani, poput predsednika Rusije, SAD ili Francuske. Mislim da je tu Ustav ostao manjkav. Teško ga je promeniti, ali u toku nekih promena Ustava, mislim da bi to moglo da se izvede. Treba rešiti: ili će predsednik imati moć a ja sigurno tada neću biti kandidat, ili će ga birati Skupština sa težim uslovima da ga razreši nego što ga bira - rekao je tada Nikolić. U poslednjih nekoliko nedelje nezvanično se spekuliše da bi način izbora predsednika trebalo da bude predmet izmena Ustava. Pojedini mediji su objavili da ukoliko Nikolić bude ponovo izabran za šefa države, tu bi funkciju obavljao dok se ne promeni najviši pravni akt, a da bi potom novi predsednik bio izglasan u Skupštini. Promena ili brisanje preambule o Kosovu Poznato je da EU i zapadne zemlje već dugo vrše pritisak na Srbiju da iz Ustava izbaci preambulu o Kosovu, ali je pitanje da li bi takva odluka dobila podršku dve trećine poslanika u Skupštini i većine građana na referendumu. Nije nerealno da Srbija načini manje bolan korak, a to je da promeni preambulu o Kosovu i Metohiji. Stručnjaci predlažu da se u njoj navede da je KiM deo Srbije koje trenutno nije pod njenom vlašću. Izvor: Blic
