Tako je Han rekao da je u cilju prevazilaženja političke krize „uključenost i angažman partija koje su za evropsku integraciju države neophodan“, što odmah implicira da postoje i partije koje valjda nisu za „evropsku integraciju države“, pa je njihov angažman možda poželjno i zaobići. A shodno tome, evropski komesar je pozvao opoziciju, ili, što je verovatnije, neke njene delove da se vrate u parlament. „Preuzeti političku odgovornost znači ući u parlament i tražiti debate u Skupštini i rešavati pitanja o kojima su stavovi različiti“, veli Han na konferenciji za novinare nakon razgovora sa liderima opozicije, uz poruku da je „sasvim normalno da imate različita mišljenja, ali parlament je mesto gde treba o tome debatovati“. Na kraju, Kan je poentirao objašnjenjem zbog kojeg je sigurno suštinski i svratio u Crnu Goru. Kako je istakao „jako je važno da se zadrži ovaj zamajac ka evroatlantskom putu Crne Gore““ Dakle, prevedeno „na naški“, to što je DPS brutalno pokrao izbore u Crnoj Gori ni najmanje nije briga Evropsku uniju, ono što je jedino važno je ne talasati do ulaska u NATO.

Pokušaj razbijanja jedinstva opozicije

„To što je Han pozvao opoziciju da se vrati je potpuno normalno i razumljivo sa aspekta interesa Evropske unije, kao što je očekivano i da opozicija negativno odgovori na ovaj poziv,“ mišljenja je i Nikola Marković, zamjenik glavnog i odgovornog urednika „Dana“. On ocenjuje da će tu situaciju vladajuće strukture u Crnoj Gori iskoristiti da pokušaju da razbiju jedinstvo 39 poslanika, odnosno svih opozicionih partija u Crnoj Gori, do kojeg je došlo nakon izbora i nakon afere povezane sa takozvanim „državnim udarom“. „Tu će pre svega biti veliki pritisak na opozicione partije koje podržavaju pristup Crne Gore u NATO, tu pre svega mislim na SDP i URA. Međutim, po mom sudu, takav povratak u parlament samo bi proizveo legitimizaciju rezultata izbora koje opozicija sada ne priznaje i doveo bi do rasula u opozicionom jedinstvu,“ ističe Marković. Kako kaže, mišljenja je da bi najpametnije bilo da „opozicione snage kao uslov za bilo kakav razgovor o eventualnom povratku u parlament postave da se do kraja politički i pravosudno rasvetli afera ’državni udar‘“, i da se „ukoliko se nađu dokazi protiv nekih političara, to sudski završi, kao što pominje tužilac Katnić“. U suprotnom, ukoliko tih rezultata ne bude, a kako se vidi, tužilaštvo zasad nije uspelo da nabavi nikakve dokaze protiv bilo kog opozicionog političara, onda je, prema viđenju Markovića, potrebno da se „izvrše smene u vrhovnom i specijalnom tužilaštvu“. „Dakle, opozicija ako misli da održi jedinstvo treba da postavi kao uslov svih uslova za bilo kakav razgovor na bilo koju temu sa vlastima potpuno političko i pravosudno rasvetljavanje ove afere o državnom udaru“, ističe Marković. Bilo kakav povratak opozicije u parlament u ovom trenutku, prema njegovom mišljenju, pokazao bi samo da je opozicija neprincipijelna i nekonzistentna u svojim stavovima, jer, kako precizira, „ona rezultate izbora ne priznaje zato što su uslovi bili neregularni, i ovakav sastav parlamenta je nelegitiman bez obzira na temu o kojoj se raspravlja i nezavisno od nje“. „Ja ću podsetiti da su neke opozicione partije poput Demokrata i Demosa govorile da pitanje NATO integracija nije dominantno pitanje, i da je to pitanje za njih pitanje drugog reda. Zašto bi se opozicija sada vratila u skupštinu zbog NATO-a, a ne zbog budžeta ili nekih sličnih korupcionaških afera? Dakle, povratak opozicije u parlament koristio bi samo vladajućoj strukturi i Milu Đukanoviću,“ zaključuje Marković. Izvor: rs.sputniknews.com