Pravda

Piše: Robert Istern Ali, taj gvozdeni stisak sve više liči na kulu od slonovače iz nekih fantazija – što je uvek i bio; nešto što ima malo, ili nimalo veze sa životima običnih ljudi, nešto što su njima podmetnuli spletkaroši, “oni koji bolje znaju”. Najpre je Bregzit bio iznenađenje, zatim Tramp, onda je Fijon u Francuskoj otvorio put pobedi desnice, bojkotujući njihove prevarantske nedemokratske izbore, koji su stalno isključivali Nacionalni front od ispravnog predstavljanja. Prirodna ljudska reakcija u takvim scenarijima je da se krivica potraži negde, a ne da se postavi pitanje o sopstvenom delovanju. Srećom, kao i uvek, mediji u Velikoj Britaniji imaju spremnog krivca “u skrivenim rukama tajnog ruskog uticaja". Prema zvaničnim kanalima, treba da verujemo da je nekoliko ruskih "trolova", zajedno sa RT, bilo u stanju da pobedi kombinovane napore svih zapadnih medija, od TV mreža CNN i BBC do novina New York Times. Ako je to zaista tako, zar ne bi trebalo da neki urednici ostanu bez posla, a da iz ovih medija treba da odu u Moskvu i tamo potraže sposobne ljude? Apsurd ne prestaje sa izborom Trampa. Imamo i optužbe da je i Bregzit na sličan način pod uticajem Rusa i, bez sumnje, biće sličnih priča o Fijonu i AfD-u, ako budu dobro radili u Nemačkoj. Takvi stavovi su krajnje snishodljivi onim ljudima koji ne veruju više u opasne baljezgarije koje pumpaju strane liberalne elite u poslednjih pedeset godina. Činjenica da su ljudi sada prozreli ovu propagandu, uzima svoj danak na nivou psihološke ravnoteže onih koji misle. Treba samo da na Internetu potražite  'Tramp Rusija' - da vidite na stotine hiljada naslova, od mreže BBC, do Gardijana i Mirora i da vidite dokle su daleko otišle ta histerija i psihoza. Stežući ruke u salama za sastanke, može se čuti njihova anksioznost: "ali naša Policija za kontrolu mišljenja ima potpunu kontrolu, a 99% medija je u našim rukama! Kako je ovo moglo da se dogodi?" Nažalost, njihova kuknjava ne ostaje samo u salama za sastanke, već je neprestani refren koji ponavljaju, na radnom mestu i na predavanjima. Utvrđivanje stvarnosti još uvek nije spremno, ali biće. Šta da se radi u međuvremenu? Prvo, preplaviti medije sa još više bizarnim i veoma ružnim pričama o "tajnoj ruskoj kontroli", a zatim po utvrđenom putu tradicionalnih totalitarnih metoda: zabraniti opoziciju. Prvo smo imali medijsku blokadu o realnoj situaciji u sirijskom građanskom ratu i o čitavom, takozvanom, 'Arapskom proleću', a i nedavno smo imali zapaljivu žučnu propagandu protiv poglavara ruske Crkve, Patrijarha Kirila, koji je bio u poseti Velikoj Britaniji. Mediji nisu nekako primetili da je Patrijarh službu u crkvi održao sa poglavarom Sirijske pravoslavne crkve u Velikoj Britaniji. Kako ova dva čoveka mogu da budu tako prijateljski nastrojeni jedan prema drugom? Naravno, svi koji ne gledaju BBC, znaju da Hrišćani i druge manjine podržavaju Rusiju i Asada, ali čini se da liberalna elita, zapravo, mrzi Hrišćane u Siriji, isto onoliko koliko ih mrze i ovde, u Velikoj Britaniji. Drugi način je tradicionalniji, kako radi Kim DŽong-un i njemu slični: zabrane opoziciju. Dakle, u Velikoj Britaniji smo nedavno imali pokušaj liberalne elite da "stvari učini teškim" televiziji RT, napadom na njene račune. Ovo je prilično zanimljiva priča jer pokazuje očaj ovih što bi da budu moćni. U nedavnom govoru, ruski ambasador u Velikoj Britaniji je uporedio ovu akciju sa detetom koje razbija igračku koja više ne radi kako treba. Pa, mi nikada nismo imali 'slobodu govora' ovde u Velikoj Britaniji (veliko je pitanje da li je ikada postojala igde), a sada smo odlučili da krenemo istim putem kao Severna Koreja. Nije dovoljno da 99% medija i 100% univerziteta budu u rukama liberalne elite, onaj 1% anomalija, takođe, mora da se uništi... Ali, kako su nedavni događaji pokazali - ne možeš SVE vreme varati SVE ljude. Izvor: katehon.com