Ukoliko Nikola Gruevski pobedi to će ojačati lidera za koga EU tvrdi da je uspeo da „zarobi državu” i ugrozi nade za dalji napredak u pristupanju zemlje EU, navodi politico.eu.
Osim toga izbori služe i kao pokazatelj moći Brisela u jugoistočnoj Evropi u nastojanjima da se spreče autoritarne tendencije u regionu.
Brisel je godinama kritikovao desno opredeljenog Gruevskog, ali mu je neophodna saradnja Skoplja kao zemlje koja je na žarištu evropske migrantske krize, odnosno u centru takozvane balkanske rute, a usred bojazni da se Turska neće držati dogovora sa EU.
Poslednja anketa koju je uradio Institut za demokratiju pokazala je da je vodeća VMRO-DPMNE četiri procenta ispred ostalih, međutim, veruje se da je broj neodlučnih oko 40 odsto, nakon izuzetno loše i neprijatne kampanje, tokom koje su se čule optužbe za lažne liste biračke, sa izmešanim imenima kandidata i političkih stranaka i navodno lažnih biračkih spiskova.
U ponedeljak, Gruevski je otišao tako daleko da je za svog glavnog rivala - lidera socijaldemokrata Zorana Zaeva rekao da bi ga trebalo ubiti.
On je na predizbornom mitingu rekao da su borci za slobodu iz 20 veka još tu i da će okrenuti oružje ka Zaevu, ako ne uspe na izborima, prenosi politico.eu.
„Kampanja je gora nego ikada, videli smo najgoru retoriku do sada sa obe strane - preuveličanu, sentimentalnu, koja je pokazala i najniže instinkte i praiskonske teme”, rekao je Nenad Marković politički analitičar Instituta za demokratiju.
Makedonija je zapala u političku krizu 2014. godine kada je opoziciona Socijaldemokratska partija odbila da prizna izbore na kojima je Gruevski pobedio, koji je na čelu te bivše jugoslovenske republike skoro 10 godina.
Zaev je predvodio bojkot parlamenta, tvrdeći da su izbori bili prevara.
Posmatrači misije OEBS otkrili su da je izborni proces imao brojne nedostatke, a jedan od njih je bio nedovoljno razdvajanje državnih i stranačkih aktivnosti.
Kriza se produbila 2015. godine, kada je Gruevski optužio Zaeva za planiranje državnog udara, a Zaev mu je odgovorio objavljivanjem desetina audio snimaka Gruevskog i njegovog rođaka, bivšeg šefa kontraobaveštajne službe Saše Mijalkova, koji su otkrili da je 20.000 telefona prisluškivano, među njima telefoni koalicionih saveznika, opozicionih lidera i novinara.
Istraga Evropske komisije je pokazala da je prisluškivanje naredio Gruevski, a audio snimci su sadržali očitu „direktnu umešanost visokih vladinih i stranacgkih funkcionera u izbornu prevaru, korupciju, zloupotrebu moći i autoriteta, sukob interesa, ucene, iznude i kriminalne štete”.
Brisel je poslao tim eksperata da pomogne medijaciju dve strane i u januaru ove godine Gruevski je odstupio kao bi napravio prolaz za brižnu vladu u kojoj su članovi opozicije i tražio da se usvoje neke reforme.
Izbori su odloženi dva puta jer nije bilo uslova za njih.
Ukoliko pobedi, Gruevski je obećao da će raspustiti specijalnog tužioca koga su postavili zvaničnici EU, kako bi istražio navode o korupciji i kriminalu koji se pominju u audio snimcima.
Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope pri Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je da će političari u regionu pratiti rezultat makedonskih izbora.
„Ako bude ponovo izabran, zašto druge vlade u regionu ne bi tražile istu politiku. To podriva ideju o vladavini prava i demokratije u regionu, ako se stranke izvlače sa tim i dobijaju izbore”, rekao je Biber, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika
