Piše: Aleksandr Dugin Šta su učinile ove tri persone? Nema nikakve sumnje niti dvoumljenja, nema nikakve diskusije ili nesuglasica – taj trio je izvršio ZLOČIN. I zato su sva trojica, njihovi savetnici kao i oni koji su svemu tome aplaudirali, to pravdali i potpomagali – prokleti. Ako mi ne nazovemo stvari njihovim imenom – niko to neće uraditi. Oni nisu stvarali ujedinjenu kontinentalnu državu, niti je na njima bilo da je ruše. Međutim, to se stalno događa: Formiraju heroji i stvaraoci, a uništavaju – kopilad i izrodi.
NJihova imena treba davati krematorijumima i otpadima, a ne univerzitetima i fondovima. Sovjetski Savez je bio svojevrsno izdanje Ruske Imperije. Kontinuitet se ogledao u istoriji – to je najbitnije, kao i u teritoriji, narodima, u kulturi, u civilizaciji. Istina, boljševici su promenili ideologiju – od monarhističke i pravoslavne na svoju - marksističku. U početku su pokušavali da sruše i samu Imperiju. Ali su se na vreme zaustavili i počeli su da je ponovo okupljaju. Mi možemo na različite načine da gledamo na boljševike ili na Staljina, jedni pozitivno, drugi – negativno. Ali, prema Otadžbini, prema narodu, istoriji i teritoriji treba da se ponašamo sa dubokim poštovanjem. Svi koji misle drugačije – neka pokupe svoje pinkle i izađu. To je zakon svakog društva, svake države: Ne priznaješ zemlju za svoju – izađi napolje, niko te ne zadržava.Jeljcin, Kravčuk i Šuškevič su morali da izađu, kao i njihovi savetnici. Sami. Bez teritorija i naroda. Ako hoćeš da izdaš – izdaj, ali sve što ti je dala istorija – ostavi tamo gde jeste. U tome je bio smisao reformi velikog državnika Ivana Vasiljeviča (Groznog): ako si smislio da bežiš kod Litvanaca – beži, samo zemlju i seljake ostavi. To je Rusija. Ono što su trojica sovjetskih aparatčića iz kasnog perioda rasturila u Beloveškoj šumi bila je Rusija. Naša država, velika kontinentalna moć. Geopolitičko utvrđenje Evroazije. Srdačna zemlja. Evroazija. Oni su rasturili Imperiju. Nisu je poboljšali, nisu je izlečili, nisu je obnovili. Oni su je dotukli. I zato taj dan, 8. decembra 1991. godine, taj trojac i sve što se kasnije dešavalo tih mrskih 90-ih, u vreme raspada i spoljnog upravljanja na čitavom postsovjetskom prostoru, sve je to u našoj istoriji bespovratno obojeno crnom bojom. Istom, kao i vreme razmirica između ruskih knezova, Smutno vreme, pobune i prevrati i najezde drugih plemena. Putin je nazvao raspad SSSR-a geopolitičkom katastrofom. To je vododelnica. Svi koji se slažu sa Putinom – na jednu stranu, ko se ne slaže – na drugu. Ne zato što je tako rekao Putin, već zato što je rekao istinu. Rusku istinu. I nema druge istine za nas. Veoma je važno sledeće: kletve koje se šalju 8. decembru 1991. godine i zločincima iz Beloveške šume, ne znače automatsku solidarnost sa boljševicima, niti je to nekakav izmišljeni velikoruski šovinizam. Beloveški trojac je srušio Imperiju. Imperiju koja je postojala i pre boljševika i trajaće bez boljševika - u budućnosti. Tu Imperiju nisu izgradili samo Velikorusi, već i ostali narodi – Belorusi, Malorusi, Tatari, Kavkasci. Svi. Generalno svi. Velikorusi su činili jezgro. Međutim, bez ostalih, bez naše evroazijske braće u Imperiji ne bismo uspeli. I zato su svi postali žrtve. I sada pate takođe svi. I još će neko vreme da pate. Postoje događaji koje treba savladati. Postoje teške bolesti ili teški poroci koje je nemoguće izlečiti bez hirurške intervencije ili dubokog pokajanja iz srca. Danas nam je potrebno i jedno i drugo. Moramo odstraniti tumor zbog kojeg smo izgubili veliku Državu i istinski se, duboko razmisliti o tome šta smo učinili. Za sam taj događaj i za našu pasivnost treba nam presuda savesti. Za 8. decembar možemo samo da se kajemo. To je dan pokajanja. Zbog svega, za nas postoji samo jedan put da prevaziđemo taj crni datum. Ništa nam drugo ne preostaje, nego da ponovo izgradimo Imperiju. Neka se ona zove Evroazijski savez. Suština nije u nazivu, suština je u tome da čitav prostor Severne Evroazije, gde se u toku hiljadu godina formirala jedinstvena civilizacija i najmoćnija svetska država, ponovo postane ujedinjen – strateški, geopolitički, duhovno. Imperija – to je NAŠA Otadžbina. Naša zajednička Otadžbina – nas – Rusa, i svih onih koji su sa nama, i sa kojima smo mi. Jedna za sve. Nikako manje od toga. Ne postoji nekoliko Otadžbina.
Izvor: fakti.org
