U Skupštini se do sad pričalo o svemu osim o akcentu, a sad je i on došao na red. Kako da akcentujemo ovaj intervju?
– Najpretežniji akcenat koji mogu da primetim nakon šest meseci parlamentarnag iskustva jeste da je Skupština Srbije najozbiljnija institucija u Srbiji…
I ovakva kakva je?
– I ovakva. Ona je zaista izvor najvažnijih državnih pitanja i kontrole izvršne vlasti i u toj činjenici se nalazi uzrok svih incidenata u funkcionisanju Narodne skupštine, jer Srpska napredna stranka ne može da podnese postojanje opozicije u novom sazivu parlamenta koja je mnogo ozbiljnija i kvalitetnija nego što je bila do sada. Oni neprestano izazivaju incidente kako bi od nje napravili cirkus i smanjili gledansot skupštinskih prenosa i kako bi ugušili rad opozicije i to je ono što akcentiram.
Premijer je akcenat stavio na vaš čačanski naglasak i nasilničko ponašanje. Kakvo siledžijstvo vam je spočitavao?
– Aleksandar Vučić ima problem a to je ubeđenje da se u sve razume pa i u ono o čemu apsolutno ništa ne zna a to je i znanje o srpskom jeziku. Čačanski akcenat koji je on smatrao nepravilnim u mom govoru je ispravna verzija govora u srpskom jeziku a pojedine reči, kao i ona za koju se on uhvatio, su takozvani dubleti, reči koje možete da kažete sa različitim akcentima. I nije to pitanje jezika, već samo dokaz koliko on ne može da podnese postojanje opozicije i potreba da se ona na svaki način ponizi i uvredi. Zanimljivo je da u 18 godina postojanja Dveri nije mogao da pronađe ništa što bi nam zamerio izuzev mog čačanskog akcenta.
Opozicija uvek kad govori govori žestoka ali argumentovano, ne ulazeći u privatne stvari i ne kelevetajući i ne vređajući. Kada se otvore ozbiljne teme poput one da su usred priče o štednji predvideli milijardu i šesto miliona dinara za otvaranje nove vladine kancelarije ili kako u ovom sjajnom budžetu nema novca da isplati plate za novembar zaposlenima na univerzitetima u Srbiji, dobijete salve uvreda i kleveta. Rade to da bi zakamuflirali prave teme.A optužba za siledžijstvo je samo jedna u nizu uvreda kojima sam čašćen u ovih nekoliko meseci – od toga da sam kafanski pevač sa ibarske magistrale, da kao diplomirani profesor srpskog jezika ne znam akcente, da bijem žene, zaključno sa izjavom Aleksandra Martinovića da sam jedna polupismena bitanga.
Da li premijera više nervirate vi ili Saša Radulović?
– Premijera posebno nerviraju Dveri jer ne može da nam nađe nijednu mrlju i aferu, a s druge strane ga posebno iritira činjenica da bi on voleo da govori ono što govore Dveri i što je on nekada zastupao. Mislim da nas iz tog razloga dodatno mrzi, jer ga podsećamo na sve što je izneverio u životu: na ideju koju je ostavio, program koji je izdao, na ideologiju koju je napustio. On zna da smo mi u pravu, ali on se okrenuo nekim potpuno drugim vrednostima – jednom zarad dolaska na vlast, sada radi opstanka na vlasti i mu smo mu nečista savest.
Optuženi ste i da radite za CIA i da radite za kopejke. Otkad Amerikanci plaćaju ruskom valutom?
– To jeste paradoks svih tih etiketa kojima smo izloženi. Naslušao sam se svega – da smo finansirani sa svih strana sveta, od drugih političkih stranaka i drugih centara moći a suština je da oni ne mogu da shvate da neko može da bude nezavistan od tih sumnjivih izvora finansiranja. Mi jesmo i zato smo skromnih finansijskih mogućnosti, nemamo velike i skupe kampanje, ali smo nezavisni i ničeg se ne stidimo. Jesmo platili cenu, ostali smo siromašni politički pokret ali naše vreme tek dolazi i to je vreme aktuelne politike koja danas pobeđuje širom evropskih zemalja pa će na proleće sa predsedničkim izborima doći i u Srbiju.
Kad pomenuste Evropu, najavljeno je otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU. Čime argumentujete tvrdnju da je naš put u EU poguban za Srbiju?
– Pre svega, mi u Evropsku uniju putujemo šesnaest godina i takav put je izgubio svaki smisao. Ako za ovih šesnaest godina nismo postali član, nećemo ni za idućih šesnaest. Unija se raspada na naše oči i zato je veoma glupo da budemo poslednji evrofanatici i verujemo u EU, kao što smo u svoje vreme bili poslednji komunisti i Jugosloveni kada se raspadala bivša SFRJ. Poltika evrointegracija je prevaziđena, Evropska unija je u ekonomskoj, političkoj i bezbednosnoj krizi i zaustavila je svako dalje proširenje a neke zemlje je i napuštaju. Otišla je Britanija, a slične naume vidimo u Holandiji i Francuskoj, a mi treba da verujemo u EU. Dveri veruju u Evropu posle Evropske unije, novu Evropu koja danas pobeđuje na izborima širom kontinenta. Vreme je da takva politika pobedi i u Srbiji.
Smeta li vam kada vas kvalifikuju kao desničara?
– Da budem iskren, smeta mi ta kvalifikacija, tačnije diskvalifikacija, odnosno pokušaj da se jedan normalan rodoljubivi pokret diskredituje prevaziđenim etiketama. Kada danas nekoga pitate da vam navede razliku između desnice i levice teško će dati odgovor. Ako je desnica zaštita tradicionalnih i porodičnih vrednosti, poštovanje države, nacije i identiteta, vojske onda jesmo desnica. Ali ako je desnica krupni kapital, neoliberalna ekonomska doktrina, imperijalni ratovi, izrabljivanje naroda i država širom sveta, kolonijalna politika MMF-a i Svetske banke, mi nismo ta desnica.
A ako je levica socijalna solidarnost, podrška prezaduženim porodicama i samohranim roditeljima, Dveri su najveća levica u Srbiji. Kao što ne možemo biti ni ateistička i komunistička levica koja podrazumeva negiranje atributa nacionalnog identiteta. Mi smo ono što su neki nazivali desnicom vrednosti i levicom rada. Mi sebe nazivamo ekonomskim i socijalnim patriotama. Naš patriotizam se ne završava tamo gde prestaju nacionalne i državne teme već počinje tamo gde počinju ekonomske i socijalne teme.
Patriotizam smo i izvikali, izraubovali i zloupotrebili i postalo je sumnjivo kad se neko u njega zaklinje. Mi smo se naročito potrudili da u tom smislu dokažemo tvrdnju Semjuela DŽeksona da je patriotizam poslednje utočište hulja.
– Danas je u skupštini jedan poslanik vladajuće partije otišao i korak dalje i rekao kako se na patriote može primeniti ona narodna poslovica u kojoj vojnik stalno priča o skraćenju, a patriota o poštenju. To meni govori da ovde postoji jedna tendencija koja je počela oktobra 2000 sa idejom denacifikacije koju je doneo DOS u kojoj se sve što je patriotsko označi kao mračno, retrogradno, negativno, klerofašističko kako bismo izgubili veru u svoj patriotizam.
To se ne radi nijednom drugom narodu u svetu, već je patriotizam jedno od najlepših nacionalnih osećanja. Patriotizmu se uče deca u školama, na svakoj američkoj kući imate američku zastavu i radni dan počinje američkom himnom. Mogu samo da zamislim kakav odijum javnosti bi nastao kada bih sad preporučio da svi u Srbiji za praznike ističemo zastavu naše zemlje.
Šta je u pozadini priče o novim parlamentarnim izborima?
– To je za mene samo dokaz za tvrdnju da se Aleksandar Vučić najbolje oseća u svetu političkog maketinga i izbornih kampanja. On ne ume da vlada i kad god dođe u problem sa vođenjem državnih poslova on beži u nove izbore. Postoji i još jedan motiv. Tokom ove godine Skupština praktično nije radila sedam ili osam meseci i Vučić je vladao sam, bez kontrolne i nadzorne uloge Narodne skupštine i imam utisak da mu se to osladilo. On bi i u idućoj godini da ponovi nešto slično.
Da li se opozicija plaši izbora?
– Iz ugla Dveri nama izbori samo idu u korist, imaćemo veći broj glasova i poslanika. U to sam ubeđen, a to pokazuju i istraživanja. Siguran sam da će SNS-u pasti podrška u biračkom telu.
Ostajem predsednički kandidat Dveri
Ostajete li pri stavu da se kandidujete za predsednika Srbije i kakve su šanse da vaš pokret stane iza zajedničkog opozicionog kandidata?
– Ja sam već tri meseca predsednički kandidat Dveri i mi ostajemo pri toj kandidaturi iz razloga što smatramo da je neophodno da na predsedničkim izborima imamo i kandidata koji nudi drugačiju politiku. ne vidim smisao da svi kandidati budu zastupnici iste politike, pogubnog ulaska Srbije u Evropsku uniju Kakva je razlika u politikama između Nikolića, Vučića, Dačića Jeremića ili Jankovića. Nema je. Izvor: Blic
