Pravda

Lansirna testiranja „Sarmata“ trebalo bi da potraju do kraja 2016. godine, a konstruktorska ispitivanja neće početi pre kraja prvog tromesečja 2017. godine. Taktičko-tehničke karakteristike rakete se trenutno drže u tajnosti, pa se o njoj može govoriti samo na osnovu dostupnih izvora i mišljenja vojnih stručnjaka. „Sarmat“ je teška interkontinentalna balistička raketa na tečno gorivo pod šifrom RS-28, koju pravi Državni raketni centar „Makejev“. Planirano je da njena ukupna težina iznosi 100 tona, a težina bojevih glava - 10 tona. Ona će zameniti najtežu i najstrašniju stratešku raketu na svetu „Vojvoda“, tešku 211 tona (težina bojevih glava iznosi 8,8 tona). Na Zapadu je još zovu „Satana“ (SS-18 je NATO oznaka). Nekada je u SSSR bilo 308 raketa klase „Vojvoda“. Pravljene su u Dnjepropetrovsku u fabrici „Južmaš“. A zaključivanje Prvog sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START I) bilo je umnogome izazvano upravo činjenicom da su se u Vašingtonu veoma plašili te rakete, čija se bojeva glava sastojala od 10 nuklearnih blokova od kojih je svaki bio jačine 750 kilotona.Uz to, svaki od njih je mogao da leti po individualnom programu. Posle raspada SSSR dnjepropetrovska fabrika je prestala da proizvodi „Vojvode“, i prema sporazumu START I u Rusiji su uništene 154 rakete. Ostale su povlačene iz upotrebe nakon isteka isteka njihovog roka trajanja. Prema podacima iz dostupnih izvora, danas je u silosima raketnih divizija preostalo 46 raketa te klase. U istim silosima, adaptiranim za nove rakete, trebalo bi da ih zameni „Sarmat“. Od svog prethodnika (rakete R-36M2) razlikovaće se ne samo po znatno manjoj težini, već i po dometu. Dok je „Vojvoda“ mogao da leti 11 hiljada kilometara, „Sarmat“ će moći da prevaljuje 17 hiljada kilometara i, po zamisli konstruktora, da leti do cilja čak i preko Južnog pola. Odakle ga niko ne očekuje i gde se ne gradi protivraketna ograda. Osim toga, „Sarmata“ neće nositi 10 bojevih glava, već najmanje 15 nuklearnih bombi sa pojedinačnim navođenjem. Vojni komentator TASS Viktor Litovkin ističe da će one biti smeštene u glavi rakete po principu „grozda“, i svaka od njih, jačine 150-300 kilotona, moći će da se odvoji od tog „grozda“ onda kada prema programu učitanom u bojevu glavu treba da se odvoji ka svojoj meti. Leteće hipersoničnom brzinom (većom od 17 maha), menjajući putanju leta po pravcu i visini kako ne bi mogao da je presretne nijedan sistem PRO. Ni sadašnji, ni napredni. Uključujući i one koji se oslanjaju na kosmičke elemente. „Sarmatu je - kažu stručnjaci raketaši - svejedno da li ima PRO ili je nema. Neće je ni primetiti“. Vojni stručnjak pojašnjava da je u medije već procurela oznaka tih bojevih glava - Ju-71, a preciznost njihovog navođenja na cilj je gotovo dvaput veća nego kod bojevih glava „Vojvode“. Zahvaljujući tome, pojavila se mogućnost da se „Sarmat“ delimično opremi kinetičkim bojevim glavama, koje uništavaju strateške objekte protivnika mehaničkim udarom bez nuklearne eksplozije, a još, kao varijanta, da se smanji snaga nuklearnih bojevih glava. Dok je svaka bojeva glava „Vojvode“ bila jačine 750 kilotona, i zato kružno verovatno odstupanje (KVO) bojeve glave od centra mete nije bilo toliko važno - eksplozija takve snage čistila je sve na desetine kilometara od mete, visokopreciznim bojevim glavama „Sarmata“, kod kojih je KVO mnogo manji, takva snaga kao kod prethodnice nije potrebna. Litovkin smatra da je „dovoljno 150-300 kilotona da bi se rešio svaki zadatak“. A zahvaljujući smanjenju snage bojeve glave i time njene težine, u glavu rakete može da stane više borbenih blokova. Komandant ruskih Raketnih strateških snaga general-pukovnik Sergej Karakajev tvrdi da će „doprinos stacionarne grupe interkontinentalnih balističkih raketa (tipa „Vojvoda“ ili „Sarmat“) u poređenju sa stacionarnom grupom lakih interkontinentalnih balističkih raketa (tipa „Topolj-M“ ili „Jars“) biti do četiri puta veći po svim pokazateljima koji se koriste za procenu efikasnosti borbenog korišćenja grupe Raketnih strateških snaga“. Koliko raketa klase „Sarmat“ će biti uvršteno u naoružanje RF nije izvesno, ali, kako uverava Litovkin, to nije teško pogoditi. Posle „Vojvode“ će ostati najmanje 154 silosa (prvih 154 silosa su uništena u skladu s odredbama START I). Iako, naravno, neće u svaki od njih biti ubačena nova raketa, njihov broj bi trebalo da se uklapa u parametre New START, koji predviđa da Rusija i SAD do 5. februara 2018. godine mogu da imaju po 700 razmeštenih nosača i po 1.550 nuklearnih bojevih glava na njima. Svaki „Sarmat“ trebalo bi da nosi po 15 bojevih glava, a Rusija danas, prema podacima iz dostupnih izvora, ima 521 razmešteni nosač i 1.735 bojevih glava na njima (a SAD 741 i 1.481). New START bi mogao saglasnošću ugovornih strana da bude produžen po isteku roka važenja postojećeg 2021. godine na još pet godina. I ukoliko se to dogodi, smatra stručnjak, raketa klase „Sarmat“ Rusija će imati manje nego „Vojvoda“. Osim „Sarmata“, Rusija ima i druge nosače (kako kopnene, tako i pomorske), kao i strateške bombardere. I svi su oni obuhvaćeni sporazumom New START. Po mišljenju Litovkina, „Sarmat“ je neophodan, pre svega, kao i sve strateške nuklearne snage, za rešavanje zadataka obuzdavanja verovatnog ili potencijalnog agresora, kao i radi zamene raketa „Vojvoda“, čiji će garantovani rok trajanja isteći do trenutka isteka roka važenja New START. S druge strane, po mišljenju doktora tehničkih nauka i glavnog naučnog saradnika Ruske akademije nauka Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, general-majora Vladimira Dvorkina, za rešavanje tog zadatka bili bi dovoljni mobilni strateški raketni sistemi na čvrsto gorivo „Topolj-M“, „Jars“, „Rubež“ i u budućnosti borbeni železnički raketni sistem „Barguzin“. „Sarmat“ u „Vojvodinim“ silosima je dobra meta za prvi udar protivnika. Mi prvi nikada nećemo izvesti raketno-nuklearni napad, iako je takva mogućnost napisana u Vojnoj doktrini RF. Bivši načelnik Raketnih strateških snaga, a sada savetnik njihovog komandanta - general-pukovnik Viktor Jesin - slaže se sa Dvorkinom, ali ne u potpunosti. Mi ne nameravamo da prvi izvedemo nuklearni napad. „Sarmat“ je predviđen za uzvratni udar. Mi ćemo stići to da uradimo dok ka nama budu letele rakete protivnika. Upravo zbog njihovog otkrivanja mi i stavljamo na borbeno dežurstvo radare „Voronjež“ na granicama zemlje radi upozorenja na raketni napad. Verovatni ili potencijalni protivnik to zna, i zato će „Sarmat“, kao i drugi raketni sistemi, biti garancija naše bezbednosti. Izvor: fakti.org