Kada su se podigle nade da će se rat u Siriji konačno zaustaviti, vraćanjem većeg dela Alepa, SAD dolivaju još ulja na vatru, piše britanski novinar Nil Klark u tekstu za “Raša tudej”.
Klark se sada pita da li bi ovo moglo da napravi drastičnu razliku na tlu s obzirom na to da se već zna da SAD podržavaju strane borce u Siriji.
Međutim, kako kaže, ovo bar objašnjava ljudima koji imaju sumnje kakvu igru igra Vašington.
“Naime, želja je da se prolongira agonija sirijskog naroda koliko god se može. Stav je taj ‘ako ne možemo da srušimo Asada, osiguraćemo to da njegova zemlja gori’. I sve ovo dolazi – ako smo zaboravili – od američkog predsednika koji je nagrađen Nobelovom nagradom za mir”, piše Klark.
Istina je takva, kaže on, da svaki put kada je postojala realna šansa da se okonča sukob, iskakao je “Ujka Sem” da to sabotira.
Članovi sirijske opozicije koji su želeli da učestvuju u demokratskoj politici su namerno uklonjeni. Umesto toga, SAD i njihovi saveznici podržali su militante koji su hteli nasilno rušenje državne vlasti. U martu 2012. plan da se razreši konflikt (koji je tada trajao samo godinu) pogurali su Arapska liga i UN. Sirijska vlada je navodno prihvatila takozvani “Kofi Ananov plan”, navodi se u tekstu.
“A šta je piroman Ujka Sem uradio? Da, tačno, sipali su još benzina na vatru u trenutku kada je plamen mogao da bude ugašen”, piše Klark.
Zamislite samo da je “Ananov plan” uspeo 2012. Koliko života bi bilo spaseno?
Međutim, Vašington je samo želeo eskalaciju konflikta, a ne kraj, kaže Klark.
On kaže da je to slično sa ratovima na Balkanu devedesetih. Lisabonski sporazum iz 1992. obezbedio je mirne podele u nezavisnoj Bosni. Ali američki ambasador Voren Cimerman urgirao je da Alija Izetbegović razmisli o dogovoru – “ako ti se ne dopada, zašto ga potpisivati”.
“Rezultat: Brutalni rat u Bosni koji je odneo hiljade života, uključujići i oko 8.000 u Srebrenici. Ponovo, sve je to moglo biti izbegnuto, da su SAD želele mir. Umesto toga, SAD su podmetnule požar u Bosni i onda oktivili Srbe”, navodi on.
Sedam godina kasnije, Stejt department je to uradio opet, namerno sprečavajući diplomatsko rešenje sukoba na Kosovu, konflikt koji su – kao i Siriju i Bosnu – potpalili oni, kaže Klark.
U Avganistanu, SAD su provele decenije, osiguravajući da ne nadjača mir. Tokom osamdesetih Sovjeti su tražili način da povuku svoje trupe iz zemlje i da pregovaraju o miru. U knjizi “Hladni rat” DŽeremija Ajzaka i Tejlora Dauninga, govori se kako je Jurij Andropov, sovjetski lider 1982-1984, ponudio rok za povlačenje ako SAD (i Pakistan) prestanu da pomažu mudžahedine nastrojene protiv vlade.
Čak i nakon što su se Sovjeti formalno povukli 1988. SAD su i dalje slale oružje u zemlju.
Klark na kraju postavlja pitanje: Hoće li se ovo promeniti pod vlašću Trampa, koji je najavio da će SAD prestati sa rušenjem stranih vlada?
Izvor: B 92
