"Blokada Hrvatske će imati najmanje tri štetne posledice. Naneće ogromnu štetu ukupnim bilateralnim odnose dve zemlje, a takođe će uticati na odnos javnosti i građana Srbije prema EU, jer će se zbog ovakvog uslovljavanja povećati broj onih koji se protive ulasku u EU" rekao je LJajić. Treća posledica odnosiće se na hrvatsku manjinu u Srbiji, koja se ovakvim potezom navodno štiti, a u suštini joj se čini najveća šteta, jer je u uslovima zaoštrenih odnosa između dve države teško očekivati da mogu da se unapređuju prava bilo koje manjine, podvukao je LJajić, koji je 2004. godine kao savezni ministar za manjine potpisao Međudržavni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina između Srbije i Hrvatske.
"Zato ovo nema nikakve veze sa zaštitom prava manjina, već je pre svega čista demonstracija preimućstva i privilegovanog položaja zbog članstva u EU, jer se u Akcionom planu Vlade Republike Srbije, koji je bio uslov za otvaranje Poglavlja 23 nalazi model za rešavanje pitanja od značaja za sve manjine, pa i hrvatsku manjinu, uključujući tu i obrazovanje na manjinskim jezicima" naveo je Lajić.
Potpredsednik vlade je podsetio i da su predstavnici nacionalnih saveta svih manjina u Srbiji učestvovali u izradi ovog Akcionog plana. Kako je ukazao sve članice EU su dale saglasnost na taj plan i rokove, a sada se pojedinačna pitanja postavljaju pred Srbiju i to pred otvaranje gotovo svakog poglavlja.
"Ovakvo neprincipijelno uslovljavanje može da traje u nedogled, ukoliko se ne odluči gde i na koji način treba da se rešavaju manjinska pitanja i šta se od Srbije očekuje" dodao je.
LJajić je precizirao da u Srbiji postoji 26 nacionalnih manjina pa se postavlja pitanje da li je moguće da se samo jedna od njih suočava sa problemima u obrazovanju, ili je posredi nešto drugo.
On je dodao i da, naravno, niko ne kaže da je stanje idealno i da nema stvari koje treba popravljati, ali je oblast ljudskih i manjinskih prava, polje gde je ostvaren najveći napredak u poslednjih 16 godina. "Srbija je spremna da sva otvorena pitanja rešava na bilateralnoj osnovi, a pre svega kroz aktiviranje mešovite komisije za manjine, koja je predviđena Međudržavnim sporazumom o zaštiti nacionalnih manjina Srbije i Hrvatske, na koji se hrvatska strana toliko poziva" poručio je LJajić. Izvor: Tanjug
