Pored toga, Srbija sa svojom specifičnom pozicijom u međunarodnom rasporedu snaga zahteva poseban pristup. Deklarativno održavanje proevropskog kursa nasuprot tradicionalno antiatlantističkim pozicijama u sve većoj meri postaje ključno obeležje srpske spoljne politike. Međutim, za sada Srbija malo toga uspeva da kapitalizuje i postigne opipljivije rezultate. Urušavanje transatlantskog poverenja, najveća humanitarna kriza u istoriji čovečanstva, kao i posledični spoljnopolitički vakuum na Balkanu zahtevaju razmatranje novih opcija.
1. Bilo da se ostvarivanje nacionalnog interesa malih zemalja posmatra kao „vezivanje malog broda za veći“ ili kroz neku drugu metaforu, jasno je da za njega u trenutnim okolnostima postoji izuzetno mali manevarski prostor. Zbog toga je svaka, pa i naizgled beznačajna odluka od suštinskog značaja za opstanak suverene države Srbije i za dobrobit njenih građana, nužno tim redosledom. Najpre, srpska spoljna politika mora da polazi od percepcije datog okruženja, kao i da bude višedimenzionalna, bilo da se nivoi posmatraju prostorno, ideološki, vremenski ili na neki drugi način.
Oni koji NATO savez posmatraju kao relikt Hladnog rata i tražioca sopstvene svrhe nakon propasti bipolarnog poretka su najblaže rečeno politički infantilni. NJegova ekspanzionistička priroda se nikada nije dovodila u pitanje, a Rusiji kao glavnom cilju njihovih intervencionističkih pohoda izvan sfere međunarodnog prava nikada nije izmicalo prvo mesto na agendi. Odlukom Britanaca na referendumu i ozbiljnom krizom EU, NATO de facto postaje jedina preostala koheziona struktura transatlantskog bloka.
Međutim, treba biti oprezan, ali i svestan promena. Evroatlantske političke strukture sa EU i NATO savezom kao osnovom su kao udaljena zvezda koja je prestala da postoji, ali do nas i dalje dolazi svetlost koja se reflektuje kroz dalje pritiske koji vode derogiranju suvereniteta. Potrebno je iskoristiti tračak te svetlosti kako bi nas pogurala napred ka našim interesima, ali neprekidno biti okrenut u pravcu iz kog dolazi podrška za strateške stvari.
2. Dinamična spoljna politika i ekonomski razvoj su neraskidivo i dvosmerno povezani. Potrebno je diversifikovati izvoz na što je više moguće polova ekonomskog potencijala, sa osnovnim ciljem smanjenja spoljnotrgovinske zavisnosti od EU sa jedne, a povećanjem izvoza u Kinu, prostor EAU, kao i zemalja Afrike i Bliskog Istoka sa druge strane.
Karakter stranih investicija na srednji i dugi rok je daleko značajniji od njihovog kvantiteta. Od suštinske važnosti je kakvi su im pozitivni eksterni efekti, odnosno koliko su razvojno orijentisane, i u kojoj meri donose nove tehnologije i utiču na unapređenje sposobnosti radne snage da iznese najkompleksnije projekte.
Moguće je iskoristiti novu-staru konkurenciju između SAD i EU u domenu spoljnotrgovinskih odnosa, i kreirati bolju pregovaračku poziciju Srbije u pogledu svih budućih bilateralnih aranžmana. Kod vitalnih strateških resursa treba očuvati kontrolni paket akcija u državnom vlasništvu, dok prateća ..... mora da bude revitalizacija državnog bankarskog sektora kao osnovne pokretačke snage revitalizacije privrede.
U međuvremenu je i vrapcima na grani postalo jasno da selektivni državni intervencionizam i „trka nadole“ unutra ne mogu doneti adekvatne rezultate spolja, pa je i tu potrebno prilagođavanje velikih razmera. Snažna strana komercijalna delatnost doprinosi geopolitičkom zaokretu, a međunarodni energetski, transportni i trgovački koridori njenom usmeravanju u željenom pravcu na dugi rok.
3. Kvalitetna i sveobuhvatna strategija projekcije meke moći polazi od neophodnosti njene percepcije kao legitimnog sredstva borbe u međunarodnoj areni. Srbija kao mesto kongresnog turizma i odlučivanja, kao stecište popularne muzike, kinematografije i drugih vrsta umetnosti, i Beograd kao regionalna city break destinacija sa milionskim noćenjima, moraju biti cilj, dok će sredstva obezbediti država kroz sopstvene mehanizme koordinacije. Ministarstvo kulture je uvek ministarstvo odbrane, a njegova sveprožimajuća uloga je očuvanje identitetskog uporišta i kreiranje pravilnog odnosa prema prošlosti. Meka moć „na steroidima“ mora biti pravilno fokusirana, za razliku od dosadašnje disperzivnosti i anarhije u delovanju.
4. Pravilno shvatanje regionalnih odnosa je ugaoni kamen sveukupne buduće spoljnopolitičke strategije. Novostvoreni postjugoslovenski etniciteti sa nedvosmislenim antisrpskim predznakom su kreirani isključivo u funkciji onemogućavanja geopolitičke ekspanzije Beograda. Razbijanje antiidentitetskog luka je u datim okolnostima jedino moguće ostvariti precizno planiranom projekcijom dominacije na kulturno-identitetskom polju.
Druga osa regionalne politike predstavlja višedimenzionalno vezivanje za njenu evroskeptičnu komponentu. Zemlje Višegradske grupe oponiraju briselskim politikama u onom domenu u kom je to u interesu i Srbiji. Za Srbiju ključni igrač, Mađarska, sa Srbijom ima dodirnih tačaka u pogledu izgradnje Novog puta svile, spoljnotrgovinske razmene, ali i podrške u regionalnim sporovima na postjugoslovenskom prostoru. Takođe, Srbija bi uz Mađarsku ojačala deo Višegradske grupe koji razmatra alternative postojećem stanju, što je dobar zalog za budućnost.
5. Osnovno načelo nezavisne pozicije je „ne držati sva jaja u jednoj korpi“. Izreka da se sedenje na dve stolice ne isplati jer se uvek završi padom između njih, ne mora uvek da bude tačna. Okolnosti koje međunarodni poredak diktira temeljne postavke neutralne pozicije postavlja kao nužnost. Definitivnim usaglašavanjem sa spoljnom politikom EU u pogledu Rusije Srbija gubi izvoz od 600 miliona evra sa tendencijom rasta, energetsku bezbednost, siguran glas u našu korist u SB UN, kao i garanta biološkog opstanka.
Sa druge strane, definitivnim odricanjem od bliskih veza sa EU sa druge strane, Srbija gubi uvozno-izvozni potencijal na tržištu od pola milijarde ljudi, koji pritom čini dve trećine spoljnotrgovinskog salda. U skladu sa okolnostima, vlast u Srbiji mora da bude proruska koliko može, a proevropska koliko mora.
Međutim, treba zauzeti umereno evroskeptičan stav, baziran na kompatibilnim interesima sa svakom pojedinačnom državom članicom. EU njene uspešne članice posmatraju kao sredstvo za ostvarenje sopstvenih interesa, a nikada kao cilj sam po sebi. Nema ni jednog razloga zašto bi sa Srbijom bilo drugačije.
Popuštanje evroatlantskih stega je ireverzibilan proces koji Srbiji ide na ruku i omogućava joj da „diše“. Prostor za razvoj i samostalnost će se sve više širiti u godinama koje predstoje, ali je od ključne važnosti razumevanje procesa koji se odvijaju kako bi se u izuzetno turbulentnim okolnostima opstalo u sedlu. Mi postepeno skidamo ogrtač zabluda koje su nas dovele do sudbinskih geopolitičkih promašaja i koštale izgubljenih života i teritorija. To je dobro i u tome je snaga budućih političkih zamaha. U sve fragmentiranijem svetu Srbija ima šanse samo ukoliko prepozna buduće tendencije i svim raspoloživim resursima se osloni na sopstvene snage. Kraj Hladnog rata, pad Berlinskog zida i urušavanje blokovske ravnoteže nismo razumeli, kao ni posledice koje iz toga proizilaze. Novu multipolarnost moramo da razumemo, dok ne bude prekasno. Izvor: Poredak
