Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a hramovna je i manastirska slava SPC. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste.

Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.Tom hramu je docnije, u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.

Živeo je u 4. veku u gradu Mira. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece, i studenata po celom hrišćanskom svetu: na Istoku i na Zapadu. Zaštitnik je i državama Grčkoj, Rusiji , Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. LJudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja.

Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.

Prenos moštiju

Dana 26. avgusta, 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije. Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina (vladao 1081—1118), ali je i dalje ostalo pod napadima Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji Sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine; prema nekim izvorima, mošti su ukrali taljanski pirati i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze. U svakom slučaju ih u Bariju vernici sa Istoka i Zapada poštuju sve do dana današnjega. Srpska Pravoslavna crkva na dan 22. maja proslavlja pomen na Prenos moštiju Svetog Nikolaja. Proverite da li ste plemić! Pogledajte OVDE, ako nosite neko od ovih srpskih prezimena u vama teče plava krv! Izvor: Kurir