Pravda

Mlada je ovo Republika… samo je Rusija priznala, još se za nju krv proliva, a Donjeck vapi za slobodom. Zaharčenko je njen predsednik. Bivši inženjer. Predsednik Saveta ministara DNR. I vrhovni komandant. Ranjavan. Kod punkta Koževnaja, krajem juna 2014, borio se sa smrću. Kada je oslobođeno Debaljcevo, priča, prvo što su oslobodioci uradili – nahranili su narod. Nagrađen Georgijevskim krstom! Ima četiri sina. I ženu, koja je sa njim bila na ratnoj liniji. Tad se tresla Novodmitrovka! Ona je previjala i prevozila ranjenike. „Moja tigrica, takvih žena kod nas ima puno! Ipak – žena komandanta uvek ima čin više: ako sam ja pukovnik, moja žena je general-major!“, kaže Zaharčenko za „Iskru“, u razgovoru sa Goranom Lazovićem. Lazović: Zahar Prilepin Vam je savetnik. Kako se to dogodilo? Zaharčenko: Rekao bih da je to bilo neizbežno. I Zahar i ja smo 2014. napravili izbor, a to je bilo u korist borbe za ruski svet, a samim tim za Rusiju i Donbas. Ja sam počeo put na vojnom polju, a Zahar na volonterskom, i novinarskom. Naš susret je bio pitanje vremena, i kad je do njega došlo obojici je postalo jasno da nismo samo saborci, nego i istomišljenici. Najpre je Zahar napisao knjigu o Donbasu, a onda je postao savetnik. I verujem da će imati važan doprinos kod uspostavljanja Donjecke Narodne Republike, a da ne govorim o značaju njegovog stvaralaštva za čitavu Rusiju. Lazović: Nedavno smo Vas pominjali u divnom društvu. Pored Zahara bio je i Emir Kusturica. Komplimenti će Vam sigurno prijati, ali Vi imate i dosta razloga za zabrinutost. Šta Vas sada najviše brine? Zaharčenko: Najviše me brinu dve stvari : prva – to je mogućnost novog krvavog rata! Jer drugačije ne može biti, biće mnogo poginulih, uključujući tu i civilno stanovništvo. Druga stvar je nepriznati status naše Republike! Sve to ograničava naše mogućnosti kod uspostavljanja efikasne privrede i samim tim poboljšanja životnog standarda naših građana. A to je naš glavni prioritet. Takođe, još jedna stvar me brine i čudi. To je ponašanje Zapada u našoj priči i u Ukrajini, kojom on rukovodi. Stiče se utisak da zapadna politička elita ima pomračenje uma! Oni se ponašaju u suprotnosti sa zdravim razumom! A to je opasno za ceo svet! Jer, ujedinjeni Zapad je i dalje vodeći privredni vojni igrač u svetu. To je kao slon u porcelanskoj radnji, onaj kome su stavili povez na oči i sputali noge. Veoma opasna životinja! Lazović: Da li ste razgovarali sa Vladimirom Putinom? Zaharčenko: Na to pitanje, uz vašu dozvolu, za sada ne bih odgovarao! Lazović: Šta mislite o njemu? Zaharčenko: Mislim da je Putin vladar Rusije od Boga, neka vrsta poklona našem narodu za decenijske patnje. Ali, ne samo našem. Putin je zapravo postao vođa Ruskog Sveta kao globalnog projekta. Možemo reći da je ovo treći globalni projekat koji Rusija nudi svetu. Pre toga je bilo “Moskva – Treći Rim“ i “Treća Internacionala“, a najinteresantnije, sadašnji globalni ruski projekat preuzeo je možda najvažnije i vanvremensko iz dva prethodna. Iz projekta “Moskva – Treći Rim“ uzet je oslonac na tradicionalne, a za nas su to hrišćanske vrednosti, a iz “Treće Internacionale“ posebno značajnu kategoriju ljudskog postojanja, a to je Pravda! Današnji projekat Rusija – Ruski Svet je predlog čitavom svetu da živi po savesti i pravdi, i da na osnovi ravnopravnosti međusobno komuniciraju sve zemlje i narodi. I još jedna važna poruka u ovom projektu – to je pravo svakog naroda, bez obzira koliko bio mali, da se osloni na tradicionalne vrednosti i bude ono što jeste. Mi nećemo nikoga da menjamo, i prekrajamo po našim standardima, iz prostog razloga što svaki narod ima svoj standard. Lazović: Prvi put govorite za neke srpske novine. Radujem se što je to baš ISKRA. I očekivano je da Vas pitam, ima li nekakvog srpskog doprinosa u vašim pobedama? Zaharčenko: Naravno, Srbi su nam pomagali i pomažu u borbi. Od početka rata stiglo nam je mnogo dobrovoljaca iz Srbije, neki od njih su stekli slavu u našem ratu. Isto tako, mnogi ruski dobrovoljci prošli su iskustvo rata u Srbiji, kad se ona borila za slobodu i nezavisnost. Nažalost, u Srbiji smo videli mnogo smrti! Lazović: Šta je to što sad vidim u vašim očima, predsedniče? Za vas govore da ste heroj?! Zaharčenko: Ostavite to, Srbi kao niko drugi u Evropi shvataju šta mi osećamo dok gledamo kako uništavaju naš narod, njegovu imovinu i pokušavaju da ga istisnu sa rodne zemlje. Potpuno je jasno da Kijevu Donbas treba bez nas. Razlog zašto nas Zapad mrzi isti je i kao prema Srbima. Zapad mrzi naše odbijanje da mu se potčinimo, i našu težnju da sačuvamo svetinje, svoj nacionalni ponos, način života, slobodni pogled na svet. Lazović: Kako Vi lično podnosite vojne teškoće? Šta radite kad niste vrhovni komandant? Zaharčenko: Čistim oružje! Lazović: Šalite se…? Zaharčenko: Ne šalim, ja se zaista dok čistim oružje smirujem, i tada analiziram, bez emocija, ono što me okružuje. Osim toga, pokušavam da čitam, koliko je to moguće. Lazović: Beletristiku? Zaharčenko: Ne, najviše volim knjige o istoriji, i nastavljam da učim. Našoj Republici neophodna je bezbednost u oblasti ishrane, i zato aktivno proučavam literaturu o poljoprivredi i stočarstvu. To je, izgleda, sve za šta uspevam da nađem vremena. Nažalost! Lazović: Uspevate li ponekad da pobegnete telohraniteljima? Zaharčenko: Zaista, ponekad poželim da prođem gradom bez čuvara, da odem u kafe ili pivnicu, da popričam sa ljudima o svemu i svačemu. I njima i meni tada bude lakše. Zamislite, to mi ponekad i uspe, ali vrlo retko! Lazović: Stigla je zima, ovde je sad debeo minus. Nadate li se božićnjem čudu? Zaharčenko: Sad većina ljudi čeka na moj odgovor, a ja čekam mir. Ipak, odgovoriću drugačije. Čekam pobedu, a onda mir. Mi ne želimo mir po svaku cenu. Uz to, pobeda nije samo čudo, to je naš teški ratni trud. I od mnogo čega drugog sastoji se Pobeda! Naročito od strpljenja našeg naroda i njegove spremnosti da se žrtvuje, prvenstveno zbog dece i unuka.i rada naših umetnika, i svih kulturnih delatnika, kao i od podrške koju nam pružaju ljudi dobre volje širom sveta. Lazović: Ukrajina je na ivici ekonomskog kolapsa. Kako gledate na tamošnju situaciju? Zaharčenko: Ukrajina je propala država koju su okupirali neonacisti. Oni nastavljaju da uništavaju ono što se zove Ukrajina. Nažalost, ukrajinski narod ne čeka ništa dobro. To me ne raduje, zato što je to naš narod – ruski, jedna od njegovih grana. Lazović: Ima li izlaza? Zaharčenko: Izlaz je samo jedan – ukrajinski narod mora s vrata smaći Banderinu omču! Trebamo se ujediniti i izbaciti ceo taj neonacistički šljam iz zemlje. Osuditi ih javno, to treba učiniti! Onda će, zajedno sa narodom Rusije, i sa nama, ukrajinski narod imati šansu da se vrati sebi, da se vrati u istoriju. Lazović: Šta poručujete ljudima u Srbiji, onima koji vas podržavaju? Zaharčenko: Prenesite im moju zahvalnost. Cenimo napore i udeo svih koji su došli da nam pomognu u borbi za slobodu i nezavisnost, i svih koji nas podržavaju izdaleka, koji nam šalju pomoć i mole se za nas. Donbas im to neće zaboraviti! Lazović: Emiru Kusturici je zabranjen ulazak u Ukrajinu. Posle ovog razgovora sa Vama i mene,verovatno, čeka ista sudbina. Sredinom proleća, Prilepin je najavio Kusturičino gostovanje u Donjecku. Radujete li se tome? Zaharčenko: Emir Kusturica je veliki reditelj, priznat u celom svetu. Biće mi čast da ga sretnem u Donjecku. Obećavam da ćemo Emira dočekati kao brata, i da ćemo mu napraviti bratski prijem! O napadu pijnih ukrajinskih vojnika na LNR u kome je ubijeno 10 a ranjeno više od 20 boraca saznajte OVDE. Izvor: Iskra