Ako bi se ipak, prvi put od postojanja SPS to dogodilo, socijalisti opredelili da nemaju svog kanditata, ta partija bi, sa jedne strane učvrstila svoje učešće u vlasti, ali bi, sa druge, verovatno izgubila i pomalo svog identiteta, ali i biračkog tela. Zato je ovakva odluka za socijaliste mač sa dve oštrice, i pitanje je za koju će se varijantu na kraju odlučiti.

Pitanje je, kaže izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, kako bi uopšte ovakva ideja “prošla” u SPS, s obzirom da jedan deo funkcionera pri pomisli da ovakav scenario odbacuje i samu ideju.

Padaju rejting, imidž...

- U SPS ovakvu odluku ne bi bilo lako doneti, i za nju bi bio neophodan ozbiljan konsenzus. Sasvim je sigurno da bi bilo određenih vrsta otpora, vrlo verovatno mnogo izraženijih nego što je to bio slučaj do sada - priča Klačar. Kako navodi, loša stvar ovakve odluke bila bi i ta što jedna ozbiljna stranka poput SPS nema kandidata na predsedničkim izborima, što bi uticalo i na njen rejting i imidž, a pre svega na birače. - Oni će u tom slučaju glasati za kanidata druge stranke. Dugoročno, to bi bio rizik jer bi mogao da znači odvlačenje biračkog tela u drugu stranu, odnosno njihov “odliv” prema SNS - priča on. Međutim, ova odluka ne znači nužno i lošu stvar za SPS. U slučaju da dogovor bude jedan kandidat, to bi za SPS značilo da zadržava koalicioni aranžman sa SNS, a time i učešće u vlasti u narednih nekoliko godina.

Učvršćivanje vlasti

- To znači i uticajnija uloga u izvršnojh vlasti, mesta u državnim preduzećima, državni sekretari, agencije... SPS bi na ovaj način zadržala i neku vrstu mira u smislu da će biti pošteđeni kritika SNS, i da neće biti laka meta za napade - objašnjava Klačar. Sličnog stava je i politički analitičar Dejan Vuk Stanković koji kaže da je loša strana ovakve odluke za SPS ta što stranka gubi mogućnost da istakne svoj političkli identitet, ali da je dobra strana ovakve odluke ta što bi se SPS na ovaj način stabilizovao u vlasti. Za sada je nepoznanica kakva će odluka SPS biti ali, kaže Stanković, ne treba isključiti ni jednu ni drugu varijantu. - U SPS postoji i struja koja je sklona razmišljanju na realnim osnovama, tako da zajedničkog kanidata ne bi isključio kao mogućnost. Sa druge strane, ponašanja pojedinih funkcionera u SPS i sve što se dešava u proteklom periodu su siguran put ka tome da zajedničkog kandidata ne bude - priča on.

SPS prelazi granicu tolerancije

Kako navodi, funkcioneri SPS često prelaze granicu tolerancije kada je u pitanju koalicioni partner SNS. Suština je, kaže, da se ta kolicija svodi na dogovor dvojice lidera, što koriste pojedinci koji u javnost izlaze sa žestokim stavovima. - Mrkonjić je o jednokratnoj pomoći za penzionere govorio kroz prizmu kupovine prezervativa, Branko Ružić često ima ispade, pa Tončev..., a onda usledni “rafalna paljba” od strane SNS, tako da sve ovo stvara dosta negativan efekat kod glasača obe strane. NJeno otkazivanje bi mogao da bude “okidač” za razne stvari - priča Stanković. Poslednja u nizu nesuglasica bila je izjava Branka Ružića “Da hoću, srušio bih Vučića”, što je razbesnelo SNS koji je najavio razmatranje saradnje sa SPS.

Samo usmeni ukor?

- Tom najavom, nisam siguran da će sve ostati na usmenom ukoru. To je samo jedan korak više ka korekciji odnosa koji i inače nisu bili idilični - priča on. Bojan Klačar navodi da je SNS ovog puta reagovao eksplicitnije nego inače, što se može shvatiti da su “malo u kampanji za predsedničke izbore”. - Ovo može da bude i zgodan povod za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno opravdanje za njihovo održavanje - ističe Klačar. Izvor: Blic