Kad je moj šef odlazio na drugo "više" radno mesto očekivao sam, i to s pravom, da ga ja zamenim. Bio sam siguran da će biti tako. Ali nije bilo, nisam mogao verovati. Nisu unapredili mene. Reagovao sam impulsivno, pregrubo, dopustio sam da me bes ponese, na očitu nepravdu odgovorio sam žestokim protestom. Posle je bilo kasno za kajanje; spas sam potražio na bolovanju, daleko od očiju, daleko od srca - mislio sam. No, bolovanja imaju ograničeni vek trajanja, ne traju dugo i kada prođu opet se morate vratiti tamo otkuda ste nakratko pobegli. Tako sam se i ja nakon nedelju dana, već potpuno ohlađen, pokušao neprimetno ušunjati u svoju kancelariju. Nažalost bezuspešno. Pred vratima me dočekala šefova sekretarica.
– O, buntovnik se vratio – smejuljila se. – Dođi, traži te Vesna. Odmah.
Nevoljno krenem za njom. U glavi sam prevrtao scenarije skorog susreta, nisam se mogao dosetiti nijednog povoljnog po mene. Korak po korak došli smo do šefove kancelarije.
– Na tvom mestu ja bih sada dobro pazila što ću reći – posavetovala me sekretarica, dodajući. – Jutros je prilično nervozna.
Pogađate već, Vesna je bila nova šefica i glavni saboter mog unapređenja. Udahnem duboko, pokucam i uđem. Prigušeno jutarnje svetlo dopiralo je kroz velika balkonska vrata, nasuprt njih elegantan tamnosmeđi ormar. Na zidu nekoliko skupocenih slika. Ispred Vesne na golom, lakiranom parketu, crna tapacirana stolica. A Vesna sva u crnom, visokih potpetica, negovana. LJutito me gledala u oči.
– Sedi – reče otresito.
– Da – odgovorih i razigrano sednem u crnu stolicu.
– Vidiš – počne zamišljeno – zvala sam te da raščistimo neke stvari. Mhm, da. Nadam se da si ozdravio.
– Jesam – promrsim.
Brzo prelazi na stvar, prođe mi kroz glavu.
– Drago mi je. Čuj – brzo nastavi – znam da si očekivao unapređenje. Znam da si mislio da si ti najpogodniji kandidat, da si najkompetentniji, ali ja se nisam sama postavila. Za mene je glasala većina. Shvati da ne možeš tek tako vređati ljude i bez posledica reći nekom da je glup i nesposoban.
Naglo se odgurne od stola, potpetice zvonko udare o parket. Žustro me obiđe, priđe s leđa i spusti ruke na moja ramena.
– To me pogodilo. Jako. Tim više što mi se inače sviđaš, zgodan si muškarac. Muževan.
Pogled mi je nemirno lutao prostorijom. Hteo sam otići, ali njene ruke čvrsto su stiskale moja ramena.
– Uvredio si me debelo – govorila je dalje. – Kao niko. To ne može proći nekažnjeno. Moraćeš mnogo toga da uradiš da se iskupiš.
NJena glava se spusti niže. Usta su joj bila do mog uha, osećao sam njen dah na obrazu.
– Vidiš – nastavi tiše – odaću ti tajnu. Ja volim da se igram muškarcima. To je moja slabost, moj porok. Ja ih pripitomljujem, ja ih dresiram.
Desna ruka joj je kliznula s ramena na grudi.
– Ovako ćemo, bespogovorno ćeš me slušati u firmi i van nje. Za nagradu imaćeš poseban tretman. Proći ćeš posebnu torturu.
Ruka joj otkopča dugme na mojoj košulji.
– Služićeš mi. Bićeš moja igračka u raznim igricama, predmet zabave i zadovoljstva.
Ruka joj se zavuče unutar moje košulje. Pređe preko mojih dlakavih grudi i zaustavi se na napaljenoj bradavici. Svojim dugačkim noktima počne da kruži oko nje.
– Uvek i u svemu svoju volju počinićeš mojoj volji. Ukratko, bićeš rob. Moj rob. Time ćeš zaslužiti svoje iskupljenje – završi i zločesto, s uživanjem, uštine bradavicu, nanoseći mi snažnu bol.
Instiktivno sam odgurnuo njenu ruku, skočio sa stolice. Iznenadila me, zbunila. Ovo nisam očekivao.
– Rob, kakav rob? Kakva to sranja pričaš? – počeo sam uzrujano, digao glas. – Iskupljenje? Pa ti si totalno prolupala!
– Ili to ili otkaz – prekine me – razmisli dobro. Sve zavisi od toga šta ćeš sam odabrati, isključivo je tvoj izbor.
Prebledeo sam. Kao krpa.
– Čuo si me, Ivane, dobro razmisli o svemu. Sutra ćeš mi kazati šta si odlučio. Sad idi. Nemoj mi više oduzimati vreme. Otvorila je vrata. Preneraženo sam je gledao. Odmahnula je rukom.
– 24 sata imaš za odluku. Samo 24 sata! – naglasi ponovno i zalupi vratima.
Izašao sam potpuno izbezumljen. Daću otkaz razmišljao sam, 24 sata, ni sekunde neću više ostati u toj jebenoj firmi. Neću i gotovo. Svršena stvar. Sutra ujutro ću doći i isprazniti fioke, uzeti svoje stari. Potrpati ih u kutiju, kazati svima zbogom zauvek.
Na putu do kuće obišao sam gotovo sve kafiće. Alkohol me dobrano ošamutio a noge počele da izdaju. Svima sam pričao kako sutra dajem otkaz. Međutim, ujutro, dok sam se budio, Vesnina priča mi se počela vraćati kroz maglu i mamurluk. Osetio sam pritajeno uzbuđenje, tihu želju i nisam znao šta da radim. Setio sam se Vesne kako štipa moju bradavicu i šapuće mi u uho "bićeš rob, moj rob".
Ne mogu objasniti šta se tada desilo. Bio sam vođen nekom tajnovitom silom, kao noćni leptir privučen jakim svetlom. Doterao sam se i, kada sam sasvim došao k sebi, već sam kucao na vrata Vesninog ureda. Zatvorivši ih, kao da sam ostavio spoljni svet za sobom. Ušao u neku drugu dimenziju. Soba je bila ispunjena duvanskim dimom, a Vesna je stajala okrenuta leđima i posmatrala život dole, na ulici. Bila je u crvenom odelu, koje je isticalo njenu crnu, dugu kosu, njen vitki stas. U ruci joj je bila cigareta. Povukla je dim zamišljeno, očima i rečima pitajući me:
– Dakle, što si odlučio? Nisam mogao dobro da se izrazim, počeo sam da zamuckujem. Ugasila je cigaretu i brzim korakom prošla iza mene. Zaključala je tapacirana vrata. – Sedi – dobaci usput. Spustio sam se na crnu, obloženu stolicu. Prišla mi je s leđa. – Gde smo ono stali juče – tiho upita i počne otkopčavati dugmad moje košulje. Sigurnim rukama lutala je mojim drhatavim grudima, poigravala se vrhovima mojih osetljivih bradavica. NJeni vreli dlanovi odašiljali su mojim telom talase ugodne topline. Iznenada stane. – Skini se – naredi. Zbunjeno sam je gledao. Neodlučan. – Skini se odmah – viknula je nestrpljivo. Iskušavala me. Trenutak sam razmišljao, ali izbočina na mojim pantalonama jasno je govorila da sam uzbuđen, da me situacija pali. Poslušaću instinkt, odlučih. Ustao sam i priredio zavodljiv muški striptiz, komad po komad odbacivao sam delove odeće: nedostajala je jedino muzika da to učinim u ritmu. Ostao sam samo u crnim tangama. – Ooo, nastavi – reče, i pokaže na majušne gaćice. Skinuo sam ih polako i bacio. Pale su pred njene noge. Moj ponos je izašao na videlo, uzdignut i snažno napet. Mrvicu nagnut na levo. Imao sam utisak da joj se sviđa ponuđeno. Prišla mi je sjajnih očiju i uzbuđenim glasom naredila: – Spusti se na kolena i skini mi pantalone. Kleknuo sam bespogovorno i rukama prešao po njenim čvrstim butinama. Prvo sam izuo par crvenih, elegantnih sandala i nežno masirao njenu malu nogu što se skrivala u crnim, mrežastim čarapama. Zatim sam digao ruke i otkopčao pojas njenih pantalona. Pale su na pod. Graciozno je iskoračila iz njih. Buljio sam u crne čipkaste gaćice. Stajale su na putu između mene i središta njene ženstvenosti. Primetila je gde gledam. – Želiš li je? – upita podsmešljivo. Nisam odgovorio, bilo je i više no očigledno. – Dođi – pozove me mazno i spusti svoje prekrasno telo u crnu kožnu fotelju. Dopuzao sam na kolenima za njom. Skinula je gaćice i prešla njima preko mog lica. – Divno mirišu, zar ne? – upita. Udahnuo sam omamljujući miris njene ženstvenosti. – Liži me sad – podstakla me je. Nestrpljivo sam zaronio glavu među njene raširene butine. Promeškoljila se, uz uzdah zadovoljstva i udobnije namestila. Jednu nogu je podigla na sto, a drugu nemarno prebacila preko mojih leđa. Telom su joj povremeno prolazili drhtaji. Izraz njenog lica odavao je potpunu predanost zadovoljstvu. Ipak, odgurnula me. Nesigurno se podigla. – Vezaću te. Stavi ruke iz leđa. Zatražila je otresito. Digla je moju Versaće kravatu s poda i čvrsto mi njome zavezala ruke. Stala je tada iznad mene, blago raširenih nogu. Posmatrala me znatiželjno. – Baš si zgodan. Pravi muškarac – konstatovala je, uz ironični osmeh i rukom pokupila svoje sokove s mog lica. – Poliži – naredi. Oblizao sam njenu ruku. Temeljno. – Bravo, mali. Za nagradu pokazaću ti sise – reče i otkopča crveni sako. Odbaci ga preko moje glave. Ostala je samo u crnom čipkastom grudnjaku i crnim mrežastim čarapama. Željno sam čekao da nastavi. Nasmešila se vragolasto i jednim naglim pokretom otkačila grudnjak. Time je oslobodila par božanskih polulopti. Pogled na njih ošamutio me potpuno, muškost mi je pulsirala u ritmu njihovog blagog njihanja. Nagnula se i nežno ih protresla tik do mojeg lica. Poludeo sam, grudi su mi se nadimale od čežnje, želeo sam ih dodirnuti, ljubiti. Primetila je moju ustreptalost. – Mir, mir – ukori me. Jedan trenutak me zamišljeno gledala s visine, a zatim se naglo i zaneseno spusti na moje uzdignuto ljubavno koplje. Lako je kliznuo u njenu toplu unutrašnjost. Počela se žestoko nabadati, nošena divljim porivom strasti. Nestajao sam u njenim vlažnim dubinama. Veličanstvene polulopte plesale su razuzdani ljubavni ples ispred mog zajapurenog lica. Leđa sam prislonio na hladni zid, da bih mogao izdržati njene učestale, brze napade. NJen žustri riram donosio mi je beskrajnu ugodu. Vrelinu njene utrobe više nisam mogao izdržati, izgarao sam u blještavom plamenu strasti. – Svršiću – zavapio sam. Pridigla se i rukom čvrsto zgrabila moju muškost. Stala se pomalo grubo igrati njim. Sperma je šiknula visoko u vazduh, poput pobesnelog gejzira ili podivljalog vodoskoka. Penis mi se razuzdano trzao, nekontrolirano pulsirao. . Talasi zadovoljstva divljali su mojim ustreptalim telom. – Zloćko jedan, sav si se umazao – ukori me blago. Otvorio sam oči i zagledao se u nju. – Bože, kako si lepa – izašlo je iz mene iskreno priznanje. – Znam – odgovorila je samodopadno. – A sada lezi na leđa – uputila me nestrpljivo. Kliznuo sam sa zida, legao kako mi je rečeno. Zavezane ruke su me žuljale. Opkoračila me i svoj crni orošeni muf prinela mom licu, mojim žednim ustima. – Isplazi jezik – naredila je i spustila ruke na moju glavu, privukla ih kroz moju kosu i stala kružiti čvrstim bokovima onako kako joj najviše odgovara, po mom čelu. Moj jezik bio joj je na usluzi. Lice su mi umivali sokovi njene ženstvenosti, uživao sam u omamljujućem nektaru njene utrobe. Kretnje su joj postajale sve brže, energičnije. NJena napaljena, a još nezadovoljena ženstvenost plesala je razuzdani ples na mom hrapavom jeziku. Sve dok nije isprekidano zajecala. – Ivane moj si… moj… zauvek… Da nije ruke učvrstila u moju kosu pala bi. Neobuzdano je treperila na mom jeziku. Borio sam se za dah, zarobljen snagom njenih butina, prikovan za pod silinom njenog orgazma. Naposetku, kada joj se telo postepeno smirilo, sela je na parket uz mene ozarena i srećna. Okupana znojem. – Sutra ujutro u isto doba dođi u moj kanc. Budi spreman na dozu bola. Tvoja dresura se nastavlja – kazala je, zadovoljno nadmoćno se osmehujući. Pogledajte OVDE, ispovest žestokog seksa beogradske advokatice sa robijašem! Izvor: Mediji
