To će biti test za Trampov planirani zaokret u američko-ruskim odnosima.
- Ako Tramp želi da zadovolji Putina, nagovoriće republikance u Senatu da zamrznu kandidaturu Crne Gore, a ako želi nagovestiti da poboljšavanje odnosa ne znači prekomerno popuštanje, Senatu će dati zeleno svetlo da odobri pridruživanje Crne Gore savezu - ističe Edvard P. DŽozef, stručnjak za spoljnu politiku i za Balkan. On ističe da je Crna Gora neobična početna strateška tačka za odnose između dve sile, ali da se ističe iz dva razloga. Kao prvo, Rusi su strateški preokupirani prijateljskim lukama, a jedna takva na Jadranskom moru, Luka Bar, bila bi dobrodošla. Međutim, crnogorske vlasti su odbile tu ideju čim su počeli pregovori o ulasku u NATO. Kao drugo, Rusija ima, ili je barem imala, jake ekonomske veze s Crnom Gorom. DŽozef napominje da je do 2013. godine Rusija bila najveći investitor u nekretnine i tešku industriju u Crnoj Gori, ali su odnosi naglo pogoršani. - Ruski biznismen Oleg Deripaska sada tuži crnogorske vlasti za ulaganje u zemlju za koju se ispostavilo da nije ono što je trebalo da bude. Ruska opsesija crnogorskim nekretninama je iščezla, a Moskva sada Crnu Goru vidi kao bezobraznika koji se usudio okrenuti leđa Rusiji, istovremeno se dodvoravajući NATO-u i Vašingtonu - dodaje DŽozef. On smatra da ne treba zanemariti činjenicu da evropski lideri nemaju kredibilitet među političarima iz regiona kakav ima Vašington. - Dolazak proruski orijentisanog Trampa na predsedničko mesto uznemirio je sve zapadnjački orijentisane lidere, a ohrabrilo one sklone Rusiji - kaže on, ističući da je među prvima Milo Đukanović. - Zato će sledećeg meseca sve oči biti uprte u američki Senat. Pre svega Putinove - zaključuje DŽozef. Izvor: rs.sputniknews.com
